Дебата 'Србија између Истока и Запада': Шта је главни национални интерес и треба ли имати само један

Уводничари дебате "Србија између Истока и Запада" одржане данас у Београду сложили су се да спољну политику треба да одређују интереси државе и да би они требало да се дефинишу у Народној Скупштини.

Они се међутим нису сложили око тога који су главни национални интереси и да ли треба имати само један.

Историчар Милан Ст. Протић казао је на првом панелу у склопу иницијативе "Србија 2030 – који је наш пут" да је спољна политика једне државе увек одраз унутрашње, коју Србија никако да одреди, због чега је "недоследна, недефинисана и збуњива" у спољним пословима.

"Важно је то да спољна политика не треба да буде условљена једним јединим државним, народним или пројектованим интересом, а Србија је управо у ту замку упала. Она је спољну политику концентрисала око питања Косова, она уопште нема спољну политику, већ су сви потези оријентисани око тог пројектованог циља", казао је он.

Додао је да садашња политичка елита жели да финасијски флертује са Западом док "намигује" БРИКС-у, а постају јој ближе и аутократије. "Ми Запад више ни не разумемо јер је наш поглед ка њему упрошћен, а исто може да се каже и на наш поглед на Исток", рекао је Протић.

Представница Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић рекла је на дебати, коју је организовао Часопис "Нова економија" уз подршку групе медија, да се о томе куда Србија треба да иде може најбоље закључити из податка куда се "одливају мозгови" из ње.

"И то нису дестинације као што су Москва, Санкт Петербург, Пекинг, Шангај, већ Беч, Франкфурт, Чикаго, а задњих година су то више Праг, Братислава и други градови", казала је она.

Селаковић је додала да није само бољи животни стандард разлог таквог одабира дестинација људи који одлазе из Србије, већ то што се о Западу, за разилку од Истока, све зна, и добро и лоше, јер нема страха да се о томе отворено говори.

"И то је баш та највиша вредност у тим дебатама, зато што имамо слободу да говоримо и о ономе што није добро, слободи као једној темељној и врхунској вредности која разликује начин уређења различитих држава", казала је она.

Из Балканског фонда за демократију Гордана Делић казала је да је Србија имала, до почетка рата у Украјини, "луксуз" да води нејасну спољну политику у којој нису дефинисани стратешки циљеви.

"Данас је тај простор за Србију драстично мањи. Зато је то и најактуелнија тема јер је неопходно да се све редефинише. Србија ће морати да редефинише све своје односе са свим својим партнерима, хтела то она да учини или не", казала је она.

Додала је да је најбитније да се у Народној Скупштини треба дефинисати јасна визија земље али и да се она усклади са унутрашњом политиком, што пре, јер спољни притисци које држава трпи нарушавају "здравље колективног имунитета" и задиру у стање унутрашњег уређења.

Никола Вујиновић са Факултета политичких наука рекао је да је дилема Исток или Запад миленијумска и да, што је за спољну политику кључно, проблем питања главног националног интереса није у томе шта је он, већ где и како је он дефинисан.

"Да ли ћемо главни национални интерес конструисати демократски или ћемо га октроисати, да ли ћемо га конструисати под притисцима... Велика је опасност то што, а слажем се са Горданом Делић да се интерес треба конструисати у Скупштини, у српском јавном мњењу постоји једна огромна жеља за патернализацијом јавног простора", казао је он.

Вујиновић је додао да приоритет Косова и Метохије, ма колико некима изгледао као узалудна борба и нешто што је наметнуто унутар пилитичких интереса, суштински јесте по истраживањима јавног мњења национални интерес око кога се већина слаже.

"Верујем да, пошто Косово јесте заједнички интерес и има подршку онда и треба да буде оријентир на основу кога одлучујемо куда даље да идемо. Не верујем у митска решења проблема, не верујем да ако Србија уђе у Европску унију одмах ће се живети боље. Неће", казао је он.

(Бета, 05.04.2024)