Власници обнављају воденицу из 17. века код Гаџиног Хана

Десеторо власника воденице "Каменице" у Мариној Кутини код Гаџиног Хана, за коју се верује да је изграђена још у 17. веку, кренули су овог пролећа да је обнављају јер јој је зуб времена озбиљно запретио.

Власници су најпре уклонили стару трешњу која је пала и поломила велики део крова, а сада прикупљању материјал неопходан да поставе нови кров и обнове две просторије које су воденичари некада користили да се угреју и одморе.

Власници, углавном мештани Марине Кутине, казали су да не могу да дозволе да пред њиховим очима пропадне воденица изграђена још у 17. веку и са поносом показују пожутели документ у коме пише да је "Каменица" прву дозволу за коришћење воде из Кутинске реке добила још 1878. године, али да је изграђена 200 година раније.

Светлана Марковић, једна од власница, рекла је за агенцију Бета да би воденицу обновили брзо када би се сви власници ангажовали, међутим, само њих десеторо, од 90 власника, сада је укључено у радове.

"Остали не могу или неће из најразличитијих разлога. Неки су болесни, неки живе далеко, а неки једноставно неће, али се власништа не одричу", рекла је Марковић.

Према њеним речима, раније, док је воденица млела и имала мањи број власника тако није било. Сви власници заједно су бринули о воденици и заједно млели.

Упркос неслози, додала је Марковић, њих десетак власника решени су да "Каменицу" која је име добила по томе што је цела изграђена од камена, сачувају од пропадања.

"Желимо да сачувамо воденицу за наше потомке, али и за путнике намернике и туристе. Људи пролазе и желе да сврате, да покажу деци како се некад млело жито. Било би лепо када бисмо успели да обновимо читав простор поред реке, да служи за одмор и излете", истакла је Марковић.

Слободан Јовановић из Марине Кутине, такође један од власника воденице, казао је за агенцију Бета да је то село некада имало чак 12 воденица и све су радиле до 80-тих година прошлог века.

Кукуруз и пшеницу, додао је Јовановић, у кутинске воденице на млевење доносили су не само становници села са подручју Гаџиног Хана већ и становници села из околине Лесковца и Ниша.

"Тада су се у овим нашим крајевима намножиле дивље свиње и људи су престали да саде кукуруз. Нема никакве сврхе да се сади, јер га дивље свиње поједу пре бербе. Нема више ни људи као раније, села су опустела, нема ко да се бави пољопривредом", изјавио је Јовановић.

Осим "Каменице" која има четири воденична камена, додао је он, ради повремено и једна мања са једним каменом.

У "Каменици" сада људи углавном мељу кукуруз за проју и качамак.

"Кукурузно брашно које се добија у воденицама много је укусније од оног које се добија млевењем у електричним млиновима јер воднични камен самеље зрно и сачува све његове хранљиве састојке", истакао је Јовановић.

Он је казао да се њихова воденица прочула на југу Србије и као воденица која помаже деци која имају проблеме са говором, тако да има и оних који ту долазе како би пробали да помогну својој деци тако што би им пекли хлеб од брашна самлевеног у "Каменици".

(Бета, 03.05.2024)