„Само ми је једна мука, кад видим мајку колико поред споменика кука, и са корпом иде ка теби, а знам да кад треба да крене кући вратила се не би“

Бол и туга се не смањују, а недостајање је сваког дана све веће. Утехе нема, а мајка и рођена сестра страдалог Далибора Тодоровића из Дубоне покушале су да своју бол преточе у речи. Писмо Сузане Ранковић, рођене сестра убијеног Далибора Тодоровића из Дубоне. „Рођени мој и најлепше око моје. Незаборавни осмеху и снажни загрљају мој, недостаје ми онај мио глас твој. Недостаје ми све и сваки дан је теже, од када те нема свака успомена наша за тебе још више ме веже.