Iran, politika i protesti: Ko poseduje najveću moć
Ne očekuje se da će pogibija predsednika značajno uticati na politiku Islamske Republike, jer vlast ostaje u rukama vrhovnog verskog vođe.
Pogibija iranskog predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći, otvorila je put za nove predsedničke izbore u zemlji.
Ipak, ne očekuje se da će smrt ovog tvrdokornog sveštenika značajno uticati na politiku Islamske Republike, jer vlast ostaje u rukama vrhovnog verskog vođe.
Iranski ustav jasno propisuje šta se dešava da kada predsednik nije u mogućnosti da obavlja dužnosti zbog bolesti, smrti ili opoziva u parlamentu.
Posle smrti Raisija, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei imenovao je prvog potpredsednika Mohameda Mokbera da preuzme predsedničku funkciju.
- Ko je bio predsednik Irana Ebrahim Raisi
- Petodnevna žalost u Iranu zbog pogibije predsednika Raisija, novi šef diplomatije preuzeo funkciju
- Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja
Mokber će organizovati izbore za novog predsednika - u saradnji sa šefovima parlamenta i pravosuđa - koji će se održati u roku od 50 dana.
Na poslednjim izborima, svim ozbiljnim protivnicima predsednika zabranjeno je da se kandiduju, čime je Raisiju bio slobodan put da postane predsednik sa minimalnim brojem glasova.
Većina je bojkotovala ono što su smatrali nameštenim izborima.
Koje su moći vrhovnog vođe?
Najmoćnija ličnost u Iranu je ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa zemlje od 1989.
On je šef države i njen vrhovni komandant.
Komanduje državnom policijom i policijom za moral, čiji su pripadnici priveli Mahsu Amini.
Ajatolah Hamnei takođe kontroliše Islamsku revolucionarnu gardu, koja je zadužena za unutrašnju bezbednost, kao i njeno dobrovoljačko krilo Basidž.
Basidž je u više navrata gušio pobune u Iranu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
O čemu sve odlučuje predsednik?
Predsednik je najviši izabrani zvaničnik i drugi najmoćniji čovek u zemlji posle vrhovnog vođe.
On je zadužen za svakodnevno upravljanje vladom i ima značajan uticaj na unutrašnju politiku i inostrane poslove.
Međutim, njegove moći su relativno ograničene - naročito po pitanju bezbednosti.
Predsednikovo ministarstvo unutrašnjih poslova upravlja nacionalnom policijskom službom - koja je svojevremeno gušila proteste.
Međutim, njenog komandira imenuje vrhovni vođa i ovaj odgovara direktno njemu.
Isto važi i za komandanta Islamske revolucionarne garde i Basidža.
Predsednik može da kontroliše parlament, koji usvaja nove zakone.
Međutim, Savet čuvara - u kom se nalaze bliski saradnici vrhovnog vođe - ima zaduženje da odobrava nove zakone i može da stavlja veto na njih.
Kako je dovedena u pitanje državna moć u Iranu?
Islamsku Republiku potresao je ogroman talas protesta 2022. godine posle smrti 22-godišnje Mahse Amini, koja je preminula pošto ju je privela policija za moral, jer navodno nije držala maramu na propisan način na glavi.
Vlast je žestoko odgovorila na proteste, nasilno ih gušeći.
Grupe za ljudska prava kažu da su stotine ljudi ubijene, a hiljade privedeno.
Protesti su se vremenom proširili od nezadovoljstva pravilima oblačenja do besa prema režimu u celini.
- Šta traže demonstranti u Iranu
- Iranski verski vođa kaže da su proteste orkestrirali Amerika i Izrael
- Predsednik Irana o protestima: „Nećemo dozvoliti haos"
Šta je policija za moral?
Policija za moral - ili Patrole za usmeravanje - sastavni je deo nacionalne policije.
Ova služba osnovana je 2005. godine da sprovodi islamski moral i zakone o „odgovarajućem" oblačenju, usvojene odmah posle Islamske revolucije 1979.
Njihovih procenjenih 7.000 pripadnika i pripadnica imaju ovlašćenje da izdaju upozorenja, izriču novčane kazne ili hapse osumnjičene.
Tokom 2022. predsednik Raisi, zastupnik tvrde političke struje, uveo je nekoliko novih mera za sprovođenje pravila o hidžabu.
Postavljene su sigurnosne kamere kako bi se lakše otkrivale žene koje ne nose veo, a uvedene su i obavezne zatvorske kazne za sve koji se protive pravilima o hidžabu na društvenim mrežama.
- „Ne znači ne“: Iranke protestuju zbog obaveznog hidžaba
- Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
- Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja
Šta je Revolucionarna garda?
Iranska revolucionarna garda glavna je iranska organizacija za održavanje unutrašnje bezbednosti.
Osnovana je posle revolucije da brani islamski sistem zemlje.
Iranska nacionalna garda je sada glavna vojna, politička i ekonomska sila u Iranu, sa više od 150.000 pripadnika.
Ima vlastitu mornaricu, kopnene i vazduhoplovne snage, a rukuje i iranskim strateškim oružjem.
Ima inostranu granu po imenu Kuds, snage koje tajno obezbeđuje novac, oružje, tehnologiju i obuku saveznicima širom Bliskog istoka.
Ona takođe kontroliše Basidž.
Šta je Basidž?
Basidž, formalno poznat kao Organizacija za mobilizaciju potlačenih, formirana je 1979. kao dobrovoljačka paravojna organizacija.
Ona ima ogranke u svakoj pokrajini i gradu u Iranu, kao i u okviru mnogih zvaničnih institucija zemlje.
Njeni pripadnici i pripadnice, koji se nazivaju „basidži", lojalni su revoluciji i postupaju po naređenju Iranske nacionalne garde.
Veruje se da oko 100.000 njih izvršava dužnosti unutrašnje bezbednosti.
U ogromnoj meri su učestvovali u gušenju antivladinih protesta posle osporenih predsedničkih izbora 2009. godine.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.20.2024)
