Лобање у Ћеле кули до краја године добијају лица

Лобање узидане у Ћеле кулу до краја године требало да добију дигитални изглед лица, захваљујући пројекту "Ново лице Ћеле куле" који реализује Друштво за академски развој.

У оквиру поменутог пројекта најпре је 3Д техником скенирано свих 58 лобања, а потом је урађена антрополошка анализа која је дала одговоре на то колико су година имали настрадали, каквог су здравственог стања били и шта је био узрок њихове смрти.

Антрополошкиња Наташа Шаркић казала је да су од 58 скенираних лобања, могли да анализирају 48 и за њих ће бити урађена реконструкција лица, док је због превеликог оштећења 10 лобања немогуће антроплошки анализирати, нити је могућа фацијална реконструкција.

"У овој фази пројекта дефинитивно најшокантније је било присуство детета од 11 година, које је убијено тупим ударцем у главу и то је можда најружније, најтужније лице сваког рата", рекла је.

Шаркић је казала да за учеснике пројекта посебан изазов представља реконструкција лобање за коју се сматра да је припадала Стевану Синђелићу, будући да ДНК анализа није изводљива у овом случају.

"Оно што сам ја могла да кажем без икаквих деструктивних метода, без узорковања је да се заиста ради о мушкарцу у касним тридесетим годинама, да се ради о мушкарцу чија глава јесте била одсечена, која је имала и претходно неке повреде, што се поклапа са историјским изворима да он јесте био рањаван у претходним сукобима", објашњава Шаркић.

Она је казала да је антрополошка анализа дала већи број резултата који се не поклапају са историјским чињеницима о јединственом споменику у свету подигнутом 1809. године.  

"Оно што се не поклапа је рецимо да имамо јако мало случаја декапитације, а према историјским изворима они су сви били одрубљених глава. Затим, имамо податак који се спомиње скоро 30 година касније, да је свим индивидуама била скидана кожа са лица, драна кожа са лица, пуњена памуком и сламом и слана у Истанбул, а да су лобање уграђиване. Међутим ми немамо те урезе, немамо доказе да је заиста било такве врсте мутилације, односно да се заиста десио тај процес, тако да нам са те стране постоје подаци који нам се не уклапају", казала је Шаркић.

Пројекат "Ново лице Ћеле куле" Друштво за академски развој реализује захваљујући донацијама више од 150 људи из Србије и земаља региона, а уз подршку Народног музеја у Нишу и и Републичког завода за заштиту споменика културе.

Прилог Кинеске Медијске Групе (ЦМГ)

(Бета, 24.06.2024)