Александар Новачић објавио роман о најпознатијем руском дисиденту

Најновији роман новинара и писца Александра Новачића под називом "Солжењицин: Одисеј из гулага", који се бави околностима у којима је тај најпознатији дисидент почео мукотрпну борбу на разоткривању тоталитарног система логора за политичке противнике режима у Совјетском Савезу, објављен је у Београду у издању Логоса.Сиже романа започиње сценом у којој главни уредник совјетског књижевног часописа "Нови мир" Александар Твардковски почиње да чита рукопис новеле Александра Солжењицина под називом "Један дан Ивана Денисовича", коју је донео кући да би га прочитао након напорног дана.

Након само неколико редова, схватајући значај тог рукописа и верујући да у рукама држи изузетан књижевни драгуљ за који нико не зна, Твардковски устаје, облачи најбоље одело и везује кравату, како би читање наставио за писаћим столом.

Новачић описом те сцене код публике поставља и основ за читање Солжењициновог дела, које је вишеструко значајно јер је изазвало почетак нове епохе у процесу "дестаљинизације" совјетског друштва након смрти диктатора, као и "деждановизације" књижевности, односно раскида са упутима секретара Централног комитета Андреја Жданова по којима писци имају обавезу да се придржавају партијске линије у свом стваралаштву.

Роман се даље бави и условима у којима су се после новеле "Један дан Ивана Денисовича" настала и нова дела која описују борбу слободног појединца против колективне деспотије, међу којима значајно место заузима и Солжењицинов "Архиплег гулаг" - тротомно дело сачињено од више стотина појединачних сведочења о колективним злочинима према стварним или измаштаним политичким противницима совјетске влати, почињеним баш у име слободе тог појединца.

Аутор се бави и каснијим изгнанством и повратком Солжењицима у Русију, губитком многих бивших сабораца и пријатеља али и проналажењем нових савезника међу старим неистомишљеницима и официрима КГБ-а, попут руског председника Владимира Путина.

Као и у већини претходних романа, код Новачића је тешко повући јасну границу између онога што је било и онога што је могло бити, како у историјском и чињеничном смислу, тако и у симболичком и књижевном погледу.

Роман је објављен у оквиру библиотеке Психократија, издавача Логос из Београда.

Новачић је писац и новинар из Београда који је у вишедеценијској каријери био и дописник из Сарајева, Пекинга и Москве. Писао је за новинске агенције Тањуг, Фонет и Бета, као и листове НИН, Наша борба, Нова Македонија и Вечерње новости.

Дипломирао је политичке науке на Београдском универзитету и написао и објавио 21 књигу из области међународне политике, историје и културе.

Писац је низа романа инсипирисаних стваралаштвом руских класика - Чехова, Јерофејева, Булгакова, Гогоља, Платонова, Толстоја, Достојевског и сада Солжењицина.

Његови романи "Венедикт Јерофејев и хор пијаних анђела" и "Ко је убио Гогоља" ушли су у ужи избор за НИН-ов роман године 2012. и 2021. године.

(Бета, 02.08.2024)