Рекордни пожари у Амазонији: „Ако се ово настави, ми староседеоци ћемо умрети”

„Ако се ови пожари наставе, ми староседеоци ћемо умрети&qуот;.

Рајмундиња Родригез да Соуса води добровољну ватрогасну службу за староседелачку заједницу Саититу у бразилској Амазонији.

Њихова земља би требало да буде заштићена Уставом Бразила.

• Кишне шуме Амазоније горе рекордном брзином
• Зашто Амазон толико зна о нама
• Да ли је крчење шума распламсало пожаре у Амазонији

Али пожари дивљају више од 15 дана.

За њену бригаду, ова борба је лична.

„Данас ватра убија биљке, а ускоро ће и нас, јер удишемо много дима&qуот;, каже она.

„Ватра је веома агресивна, убија све што јој се нађе на путу&qуот;.

Њен отац Адемар каже нам да му стални дим изазива дисајне проблеме.

„Не могу да спавам због недостатка ваздуха.

„Због тога се будим, имам осећај да се давим&qуот;, каже он.

Амазон су захватили највећи шумски пожари у последње две деценије.

Ове године је већ спаљено више од 62.000 квадратних километара шуме, што је површина већа од земаља попут Шри Ланке или Костарике.

Свет се ослања на Амазон који апсорбује много угљен-диоксида, а ови пожари значе да се сада одатле емитују рекордне количине овог гаса.

Научници, федерална полиција и влада кажу да већину пожара изазивају људи: дрвосече и рудари који желе да експлоатишу земљиште у Амазону, или пољопривредници који га претварају у пашњаке.

Пожари много ређе избијају природно у влажној, тропској кишној шуми.

Многи пожари захватају и заштићене резервате и земљу староседелачких заједница, или када се случајно отргну контроли, или када их изазову људи који желе да присвоје земљиште.

Рајмундиња каже да када њена бригада стигне на место пожара, често пронађу боце бензина и шибице.

Док говори, примећује да се јавља још један облак дима са дрвећа.

Она је сигурна да је то неко намерно изазвао, јер су тамо управо угасили ватру уклањањем суве вегетације и направили су природну препреку да зауставе ширење пожара.

Њен тим је кренуо у истраживање терена.

Како се приближавамо, осећа се дим.

Пејзаж на путу до места пожара је као гробље дрвећа, срушеног и потпуно поцрнелог.

Тешко да ово може сада може да се назове прашумом.

Стабла која још стоје усправно су угљенисана и искривљена као изгореле шибице.

Земља је прекривена белим пепелом попут оног који остане после роштиља.

Њен тим покушава да угаси ватру прскалицама, причвршћеним за мале пластичне посуде које носе као руксаке.

Немају много воде, па морају да бирају који пожар да гасе.

Проблем је у томе што чим се један угаси, почиње други.

Поглавица домородаца Зе Бајага каже да су већину ових пожара подметнули људи који „више не желе благостање човечанства, или природе&qуот;.

За све је крива нечовечност, каже он.

Последњих година, смањена је сеча шума у Амазонији.

Али упркос покушајима државних власти да обуздају незакониту сечу, безакоње је и даље распрострањено, а присуство државних органа је минимално.

Неки делови Амазоније су у приватном власништву појединаца или компанија.

Закон налаже приватним власницима да очувају 80 одсто прашуме на њиховом земљишту, а осталих 20 одсто могу да развијају, али се не спроводи на одговарајући начин.

Део земљишта класификован је као заштићени резерват у државном власништву или као аутохтони резерват.

Међутим, поједине парцеле нису опредељене, што значи да нису у приватном власништву, нити су стављене под заштиту као резерват.

Та подручја су посебно примамљива за отимање земље.

Кудгод да се возите или из ваздуха посматрате југ државе Амазонаса, свуда су уочљиви рудници, дрвосече и фарме.

Дорисмар Луиз Баруфи дуго већ има своју земљу и узгаја соју у Хумаити у Амазонасу.

Сматра да подметање пожара није начин да се стигне до обрадиве земље, али објашњава зашто је пољопривреда „експлодирала&qуот; у Амазону.

Баруфи, као и многи другу сматрају да више земље треба да буде продуктивно, а не само заштићено.

„Услед раста броја становника у овом подручју је повећана сетва.

„Одабрао сам да узгајам соју јер је ово погодан регион, има много кише&qуот;, објашњава он.

„Верујем да ако радите у складу са законом, нема проблема.

„Ово место обезбеђује храну. Ово је држава у којој може много да се произведе.

„Мислим да овде у Амазонасу има још много земље за обрађивање&qуот;.

Међутим, крчење шума је лоше и за пољопривреднике.

Што је мање дрвећа, мање је водене паре за стварање кише која је потребна њиховим усевима, а поједини пољопривредници спаљују њихове шуме да обезбеде више земље за узгајање култура.

„Ове године смо лоше прошли због суше&qуот;, каже он.

Пожаре су можда углавном изазвали људи, али их је поспешила рекордна суша у Бразилу, због које је уобичајено влажна вегетација постала сува као барут.

Због суше је ниво река пао на историјски минимум, а скоро 60 одсто земље је угрожено.

Реке у појединим деловима изгледају као пустара.

Жоао Мендонса и његова заједница живе поред реке.

Али због исушеног корита више не могу да се превозе преко реке, што значи да су одсечени од оближњих градова.

Сваког дана, у зору, сада морају пешице да иду до најближег града да водом напуне буриће.

Иначе, овде могу да се виде делфини како искачу из реке и плаве аре како лете изнад њих.

Али сада, Жоао и други мештани морају на леђима да носе буриће воде и пређу суво корито реке, пролазећи поред мртвих речних животиња, попут корњача.

По воду иду неколико пута дневно, по великој врућини.

„Ово је најгора суша коју сам видео у животу&qуот;, каже Жоао.

„Много је последица. Остали смо без хране, нема риба.

„Један од највећих проблема је одлазак до града јер је река исушена.

„Има старијих, људи са хроничним болестима који морају иду пешице&qуот;.

Међу онима који су одсечени од града су и Сандра Гомес Вијеира, бубрежни болесник, и њена породица.

„Пре је било једноставније. Када бих осетила тегобе, муж би ме кануом одвео до града.

„Сада морам да ходам по песку да бих стигла до града.

„Понекад не могу ништа да радим, па мора неко да ме носи&qуот;, каже она.

Једна од њене три ћерке морала је да напусти школу.

„Није могла да хода по песку по врућини. Није јој било добро&qуот;.

Суша је утицала и на приходе.

„Живимо од продаје производа које узгајамо.

„Сада се наши производи кваре и немамо начина да их однесемо у град&qуот;.

Утицај ових пожара и суше на живот људи у Амазонасу је очигледан, али је јасна и њихова порука упућена свима.

„Постоје људи који чак и не маре за овакве ствари, који не размишљају шта ће бити сутра&qуот;, каже Рајмундиња Родригес Да Соуса, која се свакодневно бори са пожарима.

„Да бисте живели у природи, морате о њој да бринете&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.24.2024)