"Ljuti sam Dorćolac i nadam se da još uvek nisam odrastao": Životna priča Milutina Petrovića - Tarzan sa obale Dunava

Ja sam ljuti Dorćolac. Što bi se kod nas reklo, DorČolac. Mamini roditelji ćošak Tadeuša Košćuška i Solunske, tatini Cara Uroša i Despota Đurđa. Mama i tata su se upoznali na igranci u fiskulturnoj sali škole „Petar Drapšin“. Dakle sve u kraju. Inače, Dorćol je samo ono ispod Dušanove, pa do Dunava. Ovo gore su posle u opštu geografiju Beograda uveli kao „gornji Dorćol“. To ne postoji i to su ovi „bogataši“ gore iz „grada“ izmislili da se šlepaju. O tome se s njima