Лед Цепелин: Од „сирове глади" до „скандалозних ексцеса"

Чини се да се најмоћније химне рока и приче које их прате изнова врте – али понекад њихова моћ почне да бледи.

Још од оснивања 1968. године, легендарни статус бенда Лед Цепелин (Лед Зеппелин) и њихова митологија необично су дуго истрајавали.

Британска четворка – вођена визионаром гитаристом и продуцентом Џимијем Пејџом, екстравагантно разметљивим певачем Робертом Плантом и поетичном ритам секцијом басисте Џона Пола Џонса и бубњара Џона Бонама – моментално је препознатљива и утицајна широм света, а опет је није једноставно дефинисати.

Њихови целокупни каталог продат у више милиона примерака зачињен је блузом, хард роком, фолк бајкама, афричким, азијским и латино ритмовима, мачо бомбастичним и авангардним сјајем.

Стекли су репутацију по скандалозним ексцесима, док су истовремено углавном избегавали новинаре, али сада – Лед Цепелин (Бецоминг Лед Зеппелин), њихов први званично ауторизовани документарац, обећава да ће донети „неиспричану причу&qуот; о бенду за будућа покољења.

• „Степениште ка рају“ старо пола века
• Лед Цепелин коначно ослобођен оптужби - Стаирваи То Хеавен је оригинал
• Лед Цепелин: Фотографије првог концерта из 1968.

Дугоочекивано појављивање овог филма у биоскопима пратило је пројекцију „незавршене радне верзије&qуот; на Венецијанском филмском фестивалу 2021. године.

Филм Лед Цепелин такође чини природну прогресију за филмаџије Бернарда Мекмахона и Алисон Мекгурти, након што је њихова награђивана документарна серија из 2017. године Амерички еп пратила историју и утицај најранијих изворних америчких музичких записа.

„Желели смо да снимимо филм који ће се надовезати са наредном ером&qуот;, каже за ББЦ Мекмахон.

„Уместо да се бавимо са 100 музичара, као што смо урадили у Америчком епу, тражили смо да ли постоји један бенд који је понео музику после Другог светског рата кроз шездесете и седамдесете и био отелотворење те последње фазе музике 20. века – и схватили смо да су то Лед Цепелин.&qуот;

Добити пристанак преживелих чланова Лед Цепелин захтевало је беспрекорно примамљиву понуду – али било је пресудно и то што су Пејџ, Плант и Џонс били обожаваоци претходних радова Мекмахона и Мекгурти; Амерички еп је документовао њихове личне музичке идоле.

„Лед Цепелин се не би десио без Америчког епа&qуот;, признаје Мекмахон.

Ипак, Плант је упозорио филмаџије: „Мислим да тај филм не може да се сними, пошто се нисмо појављивали на телевизији, а Питер Грант [легендарни менаџер Лед Цепелина који је умро 1995. године] би избацивао чланове публике са камерама из сала, чупао би им филмску траку и разбијао камере, тако да не постоје никакви снимци наших концерата из тих година.&qуот;

Лед Цепелин (Бецоминг Лед Зеппелин), њихов први званично ауторизовани документарац, обећава да ће дочарати причу о бенду за будућа поколења

Штавише, Лед Цепелин садржи два сата мукотрпно сакупљаног архивског материјала, приватних фотографија и снимака наступа - школарац Пејџ како свира у скифл бенду; тинејџер Џонс као црквени оргуљаш; обојица остварени студијски музичари на поп хитовима из шездесетих - поред појединачних нових интервјуа са Пејџом, Плантом и Џонсом.

Бонамова смрт 1980. године, од случајног гушења изазваног прекомерним уносом алкохола, довешће до распада бенда – а он је опет изненађујуће присутан овде, звучећи жовијално чврсто с обе ноге на земљи на претходно необјављеном аудио снимку.

Као дете, Мекмахон је открио Цепелине преко књиге која је пратила успон бенда до славе.

„Звучала је као приче из Америчког епа, могли сте лако да се поистоветите с њом: четири дечака јуре свој сан и покушавају да пронађу пут кроз музички бизнис&qуот;, смеши се он.

„Сматрао сам да је то предивна, малтене артуровска прича.&qуот;

Овај фантастичан дух дочаран је савршено у филму кад Пејџ упореди своју гитару са Екскалибуром, митским мачем.

Музика као сила откровења

И док „неиспричану причу&qуот; воде анегдоте чланова бенда, они нису нужно најлакши саговорници – мада је ова перцепција можда заснована на мом властитом надреалном искуству интервјуисања Пејџа и Планта док сам био крхка млада новинарка; весело су одбацивали сва моја питања док су ми сипали шоље чаја.

Кад се све сабере и одузме, то је музика која заиста има шта да исприча.

Филм Лед Цепелин одају пошту музици као сили откровења, и за обожаваоце и за музичаре; осамдесетогодишњи Пејџ говори разрогачених очију док прича о томе како се осећао кад је први пут чуо амерички ар-ен-би и соул: „Звучало је као да долази са Марса, иако је долазио из Мемфиса&qуот;.

Сирова глад уметника и њихова одлучност су опипљиви; видимо како се Плант трансформише кроз разне имиџе (мод; „флауер пауер&qуот; романтик) пре него што преузме његов непогрешиво гипки облик „рок божанства&qуот; из Цепелина – и гледамо како бенд свира од срца, прво омађијавши обожаваоце преко наступа широм САД и на радију, пре њиховог коначног тријумфалног „доласка кући&qуот; 1970. године за наступ у лондонском Ројал Алберт Холу.

„Користили смо много разних кинематографских техника да вратимо гледаоца кроз време&qуот;, каже Мекгурти.

„И користимо текстове песме да вас гурнемо напред; кад оду у Атлантик рекордс, чујемо 'Иоур Тиме Ис Гоинг То Цоме'; кад Роберт Плант говори о летењу преко читаве Америке, чујемо 'Рамбле Он'; а кад наступају на тим раним концертима по Европи и нико их заправо не капира, свирају 'Цоммуницатион Бреакдовн'.&qуот;

И заиста, има бриљантних раних снимака из француске телевизијске емисије, Тоус Ен Сцене, на којима Цепелини урнебесно грувају испред очигледно неимпресиониране студијске публике, сачињене од уштогљених одраслих и деце са прстима у ушима.

Касније слушамо зачетак једне од њихових најславнијих нумера, „Вхоле Лотта Лове&qуот; из 1976. године (жестоко заразне, упркос Пејџовој аверзији према попу) и гледамо дуге инсерте наступа, међу којима са Фестивала у Бату из 1970. године – усијане, наелектрисане и шарено живописне.

Стичете утисак о опојној атмосфери која ће навести чак и култног романописца Вилијем Бароуза да упореди наступ Лед Цепелина (у САД 1975. године) са „транс музиком која се може наћи у Мароку, магичној по пореклу и сврси – што ће рећи, занима је евокација и контрола духовних сила.&qуот;

„Кад већ правите филм о музици, онда је музика главни лик, а гледаоци – нарочито за 100 година од данас – морају да могу сами да чују каква је тачно та музика&qуот;, каже Мекмахон.

Музички новинар, уредник часописа Моџо, радијски водитељ и продуцент Фил Александер је сарађивао тесно са Пејџом, Плантом и Џонсом, а истиче зашто је „кинетичка енергија&qуот; Цепелина и даље витална данас: „Лед Цепелин нису најбољи другари; то је заиста очигледно у филму&qуот;, каже Александер за ББЦ.

„Њихово другарство потиче од заједничког боравка на бини, од тога што инспиришу један другог док свирају. Та чиста музичка вештина је оно што их носи као људе – а оно што стварају као четворочлани ансамбл не може се поновити.

„Ако било ко из било које генерације слуша тај бенд – нарочито данас, кад можете да их откријете на један притисак дугмета – ви пропаднете у свет који не изгледа нити звучи као било шта друго. Мислим да већина бендова њиховог времена звуче као да су из тог времена; код Лед Цепелина, увек имате садашњи тренутак у ономе ко су, музички гледано. Не знам колико пута сам слушао све њихове албуме и још увек проналазим ствари које ме наведу да помислим: да ли сам ово већ чуо раније?&qуот;

• У бекстејџу са Дејвидом Боувијем
• Како је Чарли Вотс из Ролингстонса обликовао генерације бубњара у Србији
• Преминула чувена британска певачица и глумица Меријен Фејтфул

Документарни филм Лед Цепелин живописно представља причу о настанку бенда „у тренутку&qуот;; догађаји се одвијају хронолошки, без снене носталгије или наговештавања онога што ће доћи.

„Неиспричана&qуот; прича је такође несумњиво недовршена; филм се завршава после објављивања другог албума бенда, кад су се попели у саме висине славе – и пре него што су се ствари отеле контроли у деструктивни хедонизам.

Упркос томе што Плант накратко помене „девојке и дроге&qуот;, сведочанство делује необично целовито.

У оштром контрасту са таблоидним верзијама њихових баханалија – најозлоглашеније, мрачно похотне (од које су се чланови бенда изнова ограђивали) биографије бенда Чекић богова (Хаммер оф тхе Годс) Стивена Дејвиса.

То делује веома намерно; баш као што је Амерички еп увршћен у званични школски програм у САД, филм Лед Цепелин је прављен за све узрасте – са бендом који не само да је сачувао властиту заоставштину, већ је и преузео властити наратив.

„Упркос свему што сте читали о седамдесетима, ви не можете да доспете на то место а да нисте изузетно сконцентрисани&qуот;, каже Мекмахон.

„Виши циљ филма је да поручи младим људима: ако имате страст и радите марљиво на својој вештини и истрајете, онда можете да остварите те снове. Ви некако успете да покупите те лекције док идете заједно са њима на то путовање. То су једини момци који су знали и видели шта се догађа.&qуот;

Документарни филм Лед Цепелин је у домаћим биоскопима од 7. фебруара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.14.2025)