Милановић: Залагање за мир, добросуседску повезаност и дипломатско решавање конфликата

Председник Хрватске Зоран Милановић рекао је данас у инаугурацијском говору да је обавеза хрватских власти да се у међународним односима залажу за мир, добросуседску повезаност и дипломатско решавање конфликата.

У говору после полагања заклетве за други петогодишњи председнички мандат, Милановић је истакао да "мир, безбедност и достојанство хрватских људи не могу и неће бити жртве ничијих приватних амбиција или фиксација".

На инаугурацији пред око 100 званица у кабинету председника на Пантовчаку у Загребу, на којој није било представника владе, Милановић је истакао и да је снага у познавању сопствених слабости и странпутица.

"Готово да и нема веће слабости од мржње, шовинизма или неповерења према онима који су другачији од нас у неком од бројних слојева, а сви их имамо, идентитета, према онима који су слабији, тренутно или стално слабији. Мало је тога што је тако погрешно као величање најмрачнијих епизода властите историје, а свака их нација има", рекао је Милановић.

Он је оценио да "тешко да има већег кукавичлука од оспоравања домољубља, икоме, на основи разлике у мишљењу, у националној, верској или расној припадности".

"Као што сам рекао на овом месту пре пет година, ово је кућа за све нас", поручио је Милановић на почетку другог мандата.

Он је поменуо и Хрвате у БиХ, рекавши да је одбрана њиховог уставног статуса хрватска уставна и морална обавеза.

Говорећи о безбедносној ситуацији у свету и променама у међународној политици, Милановић је рекао да нема потребе да се Хрватска "исхитрено гура у прве редове".

"На нама је да осмислимо националну политику која ће највише допринети нашим интересима у том новом свету, у новом контексту, у новој парадигми. У том послу не смемо да имамо никаквих, или барем не превише, предрасуда и догми", рекао је Милановић.

''Нема потребе да се исхитрено гурамо у прве редове у стварима на које не можемо знатније утицати, које не можемо да променимо, које врло често не разумемо, не због мањка памети него због околности, додао је хрватски председник. Он је оценио да су "политички авантуризам и слепа следба знали Хрвате у прошлости стајати".

Председник је истакао да залагање у међународним односима за мир, за добросуседску повезаност и за дипломатско решавање конфликата "није наивност".

"То није изневера западних политичких и војних савеза којима припадамо и којима ћемо припадати, и то је била добра одлука. То је напросто борба за сопствене интересе", нагласио је Милановић.

Он је додао да то поготово није изневера западних или европских вредности "колико год било све мање јасно које су то вредности и ко их заступа".

"Рат је најдубљи и најотровнији могући друштвени поремећај, горег нема. Не каже се залуд да је победа друга најгора ствар која се може догодити у рату", нагласио је хрватски председник који је цитирао бившег америчког председника Џона Кенедија да се никад не сме преговарати из страха, али ни страховати од преговора.

Он је додао да Хрватска мора да ојача оружане снаге које ће бити способне да зауставе евентуални напад на независност и територијални интегритет. Такође, рекао је, хрватска војска треба да испуни преузете обавезе у склопу свих савеза, али да, како је казао, те обавезе треба "тумачити поштено, лојално, али у хрватском интересу".

Председник је упозорио да војска и савремено оружја изискују вртоглаве трошкове, а да су хрватски ресурси ограничени.

"Не би требало допустити да одбрамбени издаци прогутају новац за све остало што наш живот чини смисленим и испуњеним", указао је председник.

Он је више пута истакао да је основни задатак државних институција да сачувају мир и безбедност грађана и указао да је важно да се тешка времена не преломе највише преко леђа најслабијих и најмање заштићених и да "од добрих година не профитирају само они који су најближе центрима моћ, најагресивнији, најкомпетитивнији".

"Неједнакост и корупција подмукло нагризају социјалну структуру попут опаке болести", додао је Милановић, а више пута је истакао да је само хрватским грађанима стварно стало до Хрватске.

"Друге државе и нације, у правилу, не желе нам зло и не раде против нас, али у избору између својих интереса и нашег бољитка, кад до таквог избора дође, увек ће се одлучити за своје интересе. Па и наши пријатељи и савезници", рекао је хрватски председник.

Рекавши да то није жалопојка, критика или ускогрудно затварање у себе, већ реалност данашњег света и позив да се престане "заносити илузијама да ће се неко извана побринути за нас кад нам буде тешко или када нам стварно буде требало".

"Можда мало, али реално: никад није и никад неће", додао је Милановић.

Он је рекао да Хрватска све постигла сама захваљујући људима у Хрватској, пре свега онима који су дали свој живот и здравље у одбрани слободе.

"Наша трајна захвалност тим људима није ни слава рата, ни тријумфализам, ни наслада над несрећом других, поражених. То је ода слободи и подсетник за шта смо све способни као нација кад нас воде племенити мотиви и кад нас уједине највиши идеали", нагласио је Милановић.

Он је у говору истакао важност образовања, као и потребу унапређења правосуђа, указавши притом да упркос расту БДП-а, ниској незапослености и повећању кредитног рејтинга, превелики број грађана живи на рубу достојанства или трпи неки облик понижења.

"Само је нама у интересу да нам институције буду независне, професионалне и одговорне, као и медији, или како то боје звучи, новинарство. То је, уз остало, предуслов стабилности и функционалности нашег уставноправног поретка и нашег демократског система. То је једноставним језиком штит од самовоље и тираније", истакао је Милановић.

Милановић је као кандидат опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) у другом кругу председничких избора, 12. јануара, уверљиво победио кандидата владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драгана Приморца.

Премијер и председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Андреј Пленковић изјавио је раније да ће ХДЗ бојкотовати инаугурацију Зорана Милановића због "флагрантног кршења Устава".

Због тога, иако су позвани, на инаугурацији није био нико из владе, као ни председник Сабора Гордан Јандроковић.

На инаугурацији је четворо потпредседника Сабора, бивши председници Хрватске, Стјепан Месић, Иво Јосиповић и Колинда Грабар Китаровић, представници војске, институција, шефови странака које су подржале Милановићеву кампању, као и чланови породице и пријатељи.

Међу званицама су били и председник Хрватског новинарског друштва Хрвоје Зовко, загребачки градоначелник Томислав Томашевић, генерали из Домовинског рата Анте Готовина, Младен Маркач, Иван Чермак, Рахим Адеми, Љубо Чесић, Анте Котромановић и Антун Кикаш, као и бивша премијерка Јадранка Косор.

Међу стотињак званица била је и последња преживела партизанка са Сутјеске и Неретве, 101-годишња Сплићанка Вјера Андријић.

(Бета, 18.02.2025)