Економист: Какав мора бити одговор Европе док Трамп и Путин руше послератни поредак

Под насловом Какав мора да буде одговор Европе док Трамп и Путин руше послератни поредак, недељник оцењује да су последице по европску безбедност озбиљне, али европски лидери и грађани их још нису у потпуности сагледали. Стари свет мора хитно да научи како да користи "тврду моћ" у ери без правила, иначе ће постати жртва новог светског хаоса, наводи лондонски магазин.

Говорећи прошле седмице у Минхену, амерички потпредседник Џеј Ди Венс дао је наслутити како домовина врхунских вина, класичне архитектуре и социјалних давања може бити понижена, исмевајући Европу као декадентну и недемократску, оцењује Економист и додаје да су европски лидери искључени  из мировних преговора Беле куће и Кремља, који су званично започети у Ријаду 18. фебруара.

Међутим, додаје се, криза која се одвија далеко превазилази увреде и дипломатске формалности.Говорећи прошле недеље у Минхену, потпредседник САД-а, Џ. Д. Ванс, дао је наговештај како домовина врхунских вина, класичне архитектуре и социјалних давања може бити понижена, када је исмејао Европу као декадентну и недемократску. Њени лидери су искључени из мировних преговора између Беле куће и Кремља, који су званично почели у Ријаду 18. фебруара. Међутим, криза која је у току далеко превазилази увреде и дипломатске формалности.

Трамп делује спреман да се одустане од Украјине, коју лажно криви за рат. Назвавши њеног председника Володимира Зеленског "диктатором", Трамп га је упозорио да "мора брзо да делује или неће имати земљу коју би могао да брани". Америка би могла покушати да наметне Украјини нестабилан прекид ватре са слабим безбедносним гаранцијама које би јој ограничиле њену право да се поново наоружа.

То је прилично лоше, али најгора ноћна мора Европе је већа од Украјине. Трамп намерава да рехабилитује руског председника Владимира Путина, одбацујући дугогодишњу политику његове изолације. Без очигледног геополитичког интереса за Америку, Трамп настоји да обнови дипломатске односе. Можда ће ускоро бити домаћин гламурозног самита. Нудећи уступке, државни секретар Марко Рубио у Ријаду је ентузијастично говорио о сарадњи и "историјским економским и инвестиционим приликама", пише Економист и пута значи ли то да је у плану Трампова кула на Црвеном тргу.

Трампова уцена Европе и његово додворавање Русији бацају сенку сумње на америчку посвећеност да брани НАТО, шта год да се деси. Један од страхова јесте могућност смањења америчких снага или њихово повлачење, што би оставило исток Европе рањивим. Проблем није у томе што се амерички приоритети преусмеравају на Азију. Проблем је у томе што би, уколико би Европа била нападнута од стране Русије и затражила помоћ од САД, Трампово прво питање било - "шта ја имам од тога?".

Трамп треба да се састане са британским премијером и француским председником следеће недеље али, то не треба схватити као знак да је реч само о вештом преговарању једног трговца: управо је Трампова спремност да све стави на сто за преговоре - главни проблем, пише Економист. 

Додајући да се Европа  суочава с озбиљном реалношћу као континент који је презадужен, стари и бележи слаб економски раст, док истовремено није способан да се одбрани или пројектује војну моћ Економис указује да се у исто време правила о трговини, границама, одбрани и технологији - руше.

Питајући шта ће Европа предузети ако Русија нападне неку од балтичких држава или употреби дезинформације и саботаже за дестабилизацију источне Европе, Економист додаје да је за сада одговор Европе - повлачење у дефанзиву.

Након навале Трамповог "Учинмо  Америку поново великом", група европских лидера хитно се састала у Паризу 17. фебруара, али су једино успели да прикажу своје међусобне разлике. Три године након руске инвазије, Европа и даље није довољно повећала војну потрошњу. Заглављена је у застарелој визији мултилатералних уговора и заједничких вредности, додаје се.

Европа хитно мора поново да научи како да стиче и користи моћ, мора бити спремна да се суочи са противницима, али и са пријатељима - укључујући Америку, која ће остати ту и након Трампа. Уместо да се повлачи, потребно јој је објективно сагледавање претњи. Русија јесте војна сила са огромним нуклеарним арсеналом, али је истовремено економија средње величине која је у паду.Такође, Европа мора реално сагледати сопствену снагу - упркос спором расту, и даље је економски и трговински гигант са великим потенцијалом у знању и талентима. Потребно је искористити те ресурсе за подстицање раста, поновно наоружавање и јачање утицаја, пише Економист.

Краткорочно, то значи да Европа мора именовати једног представника за преговаре с Украјином, Русијом и САД. Санкције против Русије треба пооштрити, чак и ако их Америка ублажи. Европа би требало да једнострано искористи 210 милијарди евра руских средстава замрзнутих у европским банкама како би финансирала наставак украјинске борбе или њено наоружавање у ситуацији док америчка помоћ слаби.

Средњорочно, значи да је потребна масовна мобилизација одбрамбених капацитета. Ако Европа не може да се ослони на Америку, мора развити сопствене транспортне авионе, логистику, обавештајни надзор – све. Морају почети разговори о томе како Британија и Француска могу употребити своје нуклеарно оружје за заштиту континента. Све ово ће бити скупо. Војна потрошња мора порасти на 4–5 одсто БДП, што је било уобичајено током Хладног рата. Више улагања у одбрану, нарочито ако се део тих средстава усмери ка куповини америчког наоружања, могло би убедити Трампа да остане у НАТО, али сада треба поћи од претпоставке да америчка подршка није загарантована, пише Економист.

За финансирање овог наоружавања биће потребна фискална револуција. Нови циљеви ће захтевати додатне трошкове од најмање 300 милијарди евра годишње. Део тог новца мораће да се прикупи задуживањем, а да би то било одрживо, Европа ће морати да смањи социјалну потрошњу, пише Економист и подсећа да је Ангела Меркеле говорила да Европа има седам одсто светске популације, 25 одсто глобалног БДП, али чак 50 одсто светске социјалне потрошње. Да би подстакла економски раст, Европа мора спровести реформе које су годинама одлагане, укључујући унификацију тржишта капитала и дерегулацију, додаје недељник.

Ноћна мора коју су створили Путин и сада Трамп могла би приморати Европу да промени начин на који функционише. Њена бирократска опсесија процедурама и организацијама, укључујући еврозону и ЕУ, успорава доношење одлука, искључује кључне актере попут Британије и даје превелик утицај земљама које желе да саботирају европску одбрану, попут Мађарске, или онима које су неодлучне по питању наоружавања, попут Шпаније, указује Економист.

Све ово може звучати као претеривање. НАТО је најуспешнији војни савез у историји и тешко га је замислити без САД. Али стари свет нестаје, а нови се обликује. Европа мора да се суочи с том реалношћу пре него што буде прекасно, закључује недељник.