Небеске теме у руском штиму и друге генијалне мелодије: Омиљене песме пријатеља Владе Дивљана

Читаву историју популарне музике могуће је свести на три-четири акорда, али само ретки умеју да их сложе тако да у познатом амбијенту отворе читав нови свет.

Међу таквим чаробњацима југословенског рокенрола је Влада Дивљан, који је преминуо 2015. године.

Његове нежне љубавне песме, светлосним годинама далеке од уобичајениих, заводиле су слушаоце, а идеолошки провокативне идеје претапао је у ишчашене звучне експерименте.

Већина песама на плочи Одбрана и последњи дани, у многим изборима најбољи албум југословенске популарне музике, носи његов потпис.

Слушајући заигране верзије песама попут Ивиног воза и Цице из Гривца, које је снимио са Срђаном Гојковићем Гилетом (Електрични оргазам), генерације деце су заволеле рокенрол.

Умео је и да напише чистокрвни народњак, а памтиле су се песме које су изводили глумци у филмовима Како је пропао рокенрол и Црни бомбардер.

Дипломирао је геологију, био бескрајно духовит и могао је још пуно тога да створи, кажу његови пријатељи који за ББЦ на српском говоре о њима омиљеним песмама Владе Дивљана.

• Четири деценије Пакет аранжмана, „светог грала“ новоталасног Београда
• Зденко Колар за ББЦ на српском: О Суперхероју, трамвајима и Идолима
• Интервју петком: Младен Матичевић у потрази за херојима

Небеска тема

Касна је јесен 1981. године.

Прошло је више од годину дана од смрти доживотног председника Југославије, Јосипа Броза Тита, једна ера се завршила и бројне кризе полако почињу да се испољавају у друштву.

Али културна сфера, поготову музичка, рађа разбујане свеже и интригантне идеје.

Охрабрени успехом првог Мини ЛП-ја и компилацијом Пакет аранжман са Електричним оргазамом и Шарлом акробатом, касније проглашеном за антологијско издање београдског новог таласа, петорица момака окупљених у групи Идоли коју ауторски предводе Срђан Шапер и Влада Дивљан, експериментишу у студију Радио Београда.

Албум који припремају носи исти назив као роман Одбрана и последњи дани Борислава Пекића, у том тренутку дисидентског писца у егзилу у Лондону.

Омот је слика тканине са иконом Светог Николе, коју је фотографкиња Горанка Матић снимила у Народном музеју у Београду, а назив групе и песме исписани су ћирилицом налик словима коришћеним у Мирослављевом јеванђељу.

Византијско појање на репетитивну бас линију у песми о мушкарцу „који би желео бити та девојка&qуот; (Моја си), синтизајзери попут балалајке (Русија), рески гитарски рифови (Једина), вишегласје и крици (Немо), али и нежне мелодије у Хајде, сањај ме сањај и Небеској теми обележиле су звук овог албума.

„Најежио сам кад сам чуо стих 'хтела је да свирамо, ја и моји Идоли', ту нема бомбастичних речи, све је најнормалније, а тако је сликовито, као да ти се одвија филм у глави,&qуот; сећа се концерта Идола у загребачком клубу Кулишић, гитариста Младен Макс Јуричић и каснији Дивљанов сарадник.

Пријатељство између два музичара започело је 1980. на Суботичком омладинском фестивалу, где је Јуричић наступао са загребачком групом Филм.

„Видиш нешто добро, пожелиш да и ти будеш тако добар,&qуот; говори он о конкуренцији београдских и загребачких новоталасних група.

После распада Идола половином 1980-тих, путеви су им се поново укрстили у групи Ле Цинема, а њихова сарадња у оквиру групе Љетно кино стекла је највећу популарност.

„Ту вокали доминирају, нема лупања и гласног звука, али има грува,&qуот; описује Јуричић звук забележен на мини албуму Четири годишња доба (2012) који је снимио с Дивљаном.

Небеску тему су изводили у новом аранжману, а Јуричић признаје да би се и тада „сваки пут најежио&qуот;.

Пробе с бендом су биле „опште весеље&qуот;, а Дивљан је позитиван став задржао до самог краја.

„Имали смо концерт у Творници у Загребу, а он је сутрадан отишао на операцију,&qуот; каже Јуричић.

Снимак тог концерта је објављен на албуму Ливе ин Творница културе (2015).

Десет година после Дивљанове смрти Јуричић објављује песму Хеј друже, како си у оквиру пројекта Плесач спорог темпа.

„Кад је Влада отишао, ја бих изводио његове песме и схватио сам морам да направим моје песме, а питао сам се о чему да певам.

„Желео сам да симболички покушам да се одужим за оно што ми је дао,&qуот; каже.

Русија

Дивљан је често говорио да му је Русија најдража песма коју је написао.

Његовом интересовању за звуке са истока сведочио је један од најстаријих пријатеља, глумац Светозар Цветковић.

„Не сећам се кад смо се упознали, он је рођен у мају, ја у јуну и наше мајке су ишле код истог доктора, а имам и слику где две шестомесечне бебе седе у дупку једна поред друге&qуот;, прича Цветковић.

На породичним дружењима, Цветковићев отац би понекад свирао гитару, а једном је звук овог инструмента изненадио Дивљана и његовог тадашњег најбољег друга из гимназије, Срђана Шапера.

„Објаснио им је да је то руски штим.&qуот;

Цветковић је ишао у музичку школу, а Дивљан је са пријатељима из зграде, басистом Зденком Коларом и бубњарем Божом Јовановићем основао групу Звук улице.

„И моји и његови родитељи су реаговали на песму Ретко те виђам са девојкама, али нама је то било невероватно забавно.&qуот;

Дружили су се касније у Бечу, где се Дивљан настанио у последњој фази живота, „у улици у којој је живео Сигмунд Фројд&qуот;, а Цветковић је често гостовао са позориштем Атеље 212.

„Долазио је на представе, често смо причали о музици, ево и сад гледам неке звучнике које сам баш желео да имам, па ми их је послао из Лондона, у тренутку када се почетком деведестих овде ситуација закомпликовала.&qуот;

Пријатељство су заокружили на „руски начин&qуот;, јер у тренутку када је сазнао за Дивљанову смрт гостовао је с представом Чаробњак у граду Чељабинск на Уралу.

„Остала ми је Русија у ушима&qуот;, каже Цветковић.

Хајде, сањај ме сањај

Иако данас слављен, албум Одбрана и последњи дани наишао је углавном на неразумевање када је објављен 1982.

„Ремек дело&qуот; усамљено је тврдио Предраг Поповић, критичар тада утицајног музичког часописа Џубокс.

Субверзивност Идола је збуњивала многе који су се питали да су чланови групе „људи из народа или људи који се подсмевају народу&qуот;.

„Идоли су били посебни, имали су монтипајтоновски приступ нашој средини, некакав софистицирани кемп, а мелодије су Владу винуле у једну сферу, где га можемо поредити с Полом Мекартнијем из Битлса,&qуот; каже Поповић за ББЦ на српском.

Зато издваја Хајде, сањај ме сањај као једну од „најтананијих композиција Идола&qуот;.

„Права сарадња између њега и Шапера, песма је невероватна.

„Велика ствар, нарочито што је Влада направио напор и одсвирао је с мало трапавости, то подцртава крхкост тог тренутка.&qуот;

Из критичарских вода Поповић је отишао у Лондон, где је отворио софтверску компанију, а са Дивљаном је касније постао и пријатељ.

Описује га као „вишедимензионалног генија, човека попут комплексног објекта од кога се одбија божанска светлост&qуот;.

Када је чуо Спори блуз са инструменталног, готово електронског албума Тонзентрале, звао је Дивљана да му каже да је песма савршена.

Био је један од продуцената документарца Небеска тема о Дивљану, а ускоро ће бити објављена и његова биографска књига о овом музичару.

„Он је херој нашег времена, не само као аутор, већ као особа која обележила једну епоху радом и појавом и интегритетом,&qуот; каже он.

• Параф: Бенд који је научио да свира панк читајући новине
• Интервју - Борис Миљковић: О Југословенима, носталгији и Марини Абрамовић
• Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку

Више нисам ту

После распада групе Идоли 1984. Дивљан је с пијанистом Александром Шандоровим снимио албум Тајни живот А.П. Шандорова.

„Та плоча је једна од најпотцењенијих у југословенској музици, она и данас звучи свеже, а никад није добила заслужени публицитет и пажњу публике и критике, нећеш је наћи на листама, а уствари је велика плоча,&qуот; тврди Горан Васовић, фронтмен групе Ева Браун.

Њему најдражу Више нисам ту описује као „предивну љубавну песму, разоружавајуће мелодије&qуот;.

„Заљубио сам се први пут када сам чуо, а љубав и даље траје после 40 година, понекад је свирам сам на акустичној гитари,&qуот; каже уз осмех.

Дивљана је упознао на промоцији албума Еве Браун Поп мусиц 1995, а иницијалну трему дугогодишњег фана одагнао је дечачки шарм музичара коме се дивио.

„Одмах сам му предложио да снимимо обраду Хајде, сањај ме сањај, а он је пристао&qуот;, сећа се Васовић.

Дивљана пореди са Полом Мекартнијем, а допринос албума Одбрана и последњи дани југословенској музици види у заразним мелодијама.

„Фасцинантно ми је што дивећи се концепту и продукцији, људи стављају у други план да је та плоча је препуна апсолутно фантастичних мелодија, то је нит тог албума.&qуот;

„Безупешно покушавам да га имитирам,&qуот; каже Васовић.

Мој град

Дивљан је почетком 1990-тих емигрирао у Аустралију, где се бавио филмском музиком и дизајном звука.

На сцену тада смањене домовине вратио се 1996. када је с пријатељима музичарима окупљеним у Олд Старс бенд снимио живи албум Одбрана и заштита.

Ауторски албум ове поставе Све лажи света објављен је 2000. године.

На њему је и Мој град, најдража песма певачице Бојане Вунтуришевић.

„Волим Владину сету, његову љубав према руској музици која се у овој песми посебно чује у рефрену.&qуот;

Први сусрет с њим је касета Рокенрол за децу на рођендану њене другарице Миме.

„Она је пунила пет, а ја сам имала четири године и откидале смо на Цицу из гривца и Јуцу и куцу.&qуот;

Дивљана је упознала на Шабачком летњем фестивалу 2010, где је наступала с бендом Сви на под.

Касније су заједно снимили песму Звук улице, названу по Дивљановом бенду с краја седамдесетих и постхумно објављену Непослушна грађанка.

Када јој дана дође у мисли и пожели „да је туга дотуче&qуот; пусти песму Ја је зовем мени да се врати у изведби Јахије Грачанлића из филма Шест дана јуна.

• Бајага за ББЦ: За кога пева „Моје другове“, али и о политици у Србији, поезији и првом искислом концерту
• Шест разлога због којих и даље волимо Курта Кобејна
• Од 'Вхите Цхристмас' до 'Срећна вам ова година нова': Празничне песме које се и даље слушају

Добар друг и џентлмен рокенрола

Дивљана нема већ десет година, а многи људи који га нису познавали, већ само волели његове песме „могу наслутити колико је он добар човек&qуот;, каже Макс Јуричић.

„Био је духовит и префин, редак случај да се личност споји с делом, често генијалне ствари раде немогући људи.&qуот;

За сваког је имао је специјални надимак, који је сам измислио, а пријатељима је спремао посебне поклоне, каже Предраг Поповић.

„Осећај као његов познаник или пријатељ да само за њега постојиш, то нема пуно људи, то је драгоцено, нисам срео никога, ко је имао то искуство, да га се не сећа у најлепшем светлу.&qуот;

Иако различтих генерација, Вунтуришевић каже да је Дивљан њен „најбољи друг из педесет осме&qуот;.

„Памтим га и као доброг друга на мору у Ровињу, као најбољег тату и најбољег супруга.

„Памтим га и као творца урнебесно смешних песама које никада није снимио, али их је често певао својим пријатељима. 'Муво, муво, ти што летиш високо. Муво, муво, позајми ми око'&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.05.2025)