Смртне казне у свету: Десетогодишњи рекорд, подаци за Кину непознати

Светска организација за заштиту људских права Амнести интернешенел (Амнести Интернатионал) каже да је број погубљења у свету порастао 2024. године.

Према најновијем извештају Амнестија о смртним пресудама за 2024. годину, широм света погубљено је укупно 1.518 људи, што је за 32 одсто више него 2023. године, упркос благом смањењу броја земаља које примењују смртну казну.

Подаци ове невладине организације показују да је број забележених погубљења прошле године био највиши од 2015. године, а да се број држава које примењују смртну казну смањио са 16 на 15.

Верује се да се највећи број смртних казни у свету извршава у Кини, али тачан број погубљења није познат.

Кина не објављује званичне податке јер их сматра државном тајном, наводи Амнести интернешнал.

Сматра се и да Вијетнам и Северна Кореја у великој мери примењују смртну казну, али ни ове две земље не објављују званичне податку о броју погубљена.

• 'Рекордна' одштета за човека који је најдуже чекао смртну казну
• Она је посматрала 300 погубљења
• Извршена прва смртна казна стрељањем у Америци после 15 година

Највећи број познатих случајева погубљења

Иран је први у свету по броју познатих погубљења.

„За велики скок броја погубљења прошле године одговорни су Иран, Ирак и Саудијска Арабије, где је извршено више од 91 одсто укупног броја познатих погубљења у свету, чиме су кршена људска права, а животи људи одузимани су бездушно због оптужби повезаних са дрогом и тероризмом”, изјавила је Агнес Каламард, генерална секретарка Амнести интернешенела.

У Ирану је 2024. године погубљено најмање 972 људи, међу којима и 30 жена, наводи се у извештају.

У 2023. години у Ирану су извршена 853 погубљења.

Борци за људска права у Ирану овај скок повезују са политичким нестабилностима у земљи.

„Број погубљења је порастао послен масовних протеста и током периода политичке неизвесности”, објашњава Роја Боруманд, извршна директорка Центра Абдурахман Боруманд за људска права у Ирану.

Боруманд истиче да је 2022. године погубљено 12 жена, док је 2023. тај број порастао на 25.

Неке од њих су биле осуђене због кривичних дела повезаних са дрогом.

Она такође наглашава да су на мети и противници режима.

„Неколико активисткиња је осуђено на смртну казну, што је јасна порука женама у Ирану које се противе законима и правилима који дискриминишу жене”, изјавила је Боруманд за ББЦ.

• Зашто Иран погуби више жена него било која друга земља
• Иранске власти у једном дану погубиле три жене, међу њима и некада малолетна невеста
• Погубљена још тројица учесника демонстрација у Ирану

У Саудијској Арабији погубљено је 345 људи, а Ирак је извршио 63 смртне казне.

Амнести каже да је четворо малолетника погубљено и у Ирану и у Сомалији.

У 2024. години, јавна погубљења извршена су у Ирану и Авганистану.

'Хиљаде погубљења'

Подаци Амнести интернешенела наведени су уз важну напомену.

„Наши глобални подаци за 2024. годину не обухватају хиљаде погубљења и смртних пресуда за које верујемо да су извршена и изречене у Кини”, рекла је за ББЦ Кјара Санђорђо, стручњакиња за смртну казну у Амнестију.

„Подаци о смртним казнама и даље су класификовани као државна тајна, али информације које смо успели да добијемо указују да је стање застрашујуће”.

Ова невладина организација верује да Кина примењује смртну казну за корупцију и кривична дела повезана са дрогом, чиме крши резолуцију Уједињених нација, према којој смртна казна мора да се ограничи само на „најтежа кривична дела”.

Према дефиницији Савета за људска права Уједињених нација (УН), таква кривична дела су она која подразумевају намерно лишавање живота.

За кривична дела чији исход ње директна и намерна смрт, као што су дела повезана са дрогом или сексуални деликти, не може да се изриче смртна казна.

„Такође смо уочили да власти и даље користе погубљење као средство државне контроле, као и да пошаљу поруку да се криминал и непослушност не толеришу”, додаје Санђорђо.

Кина има дугу историју примене смртне казне.

Још 1983. године власти су увеле политику „жестоког обрачуна” са криминалним бандама.

Према медијским извештајима, нека погубљења извршена су и за кривична дела без смртног исхода, као што су крађа стоке и возила.

Посебна мета власти били су дилери дроге.

Амнести је 1996. године објавио да је на „Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, који се обележава 26. јуна, погубљено више од 230 људи у неколико градова само у једном дану”.

Да ли је опада број смртних казни?

Професорка Мишел Мјао са Кинеског универзитета у Хонгконгу истраживала је различите узроке високог броја смртних пресуда у Кини у последњих неколико година.

У разговору за ББЦ говорила је о њеном раду и објаснила зашто је тешко проценити стварни број извршених смртних казни у Кини.

„Као и многе друге земље које примењују смртну казну, Кина не објављује свеобухватне податке о погубљењима.

„Моје истраживање показује да су ти подаци нетранспарентни како због традиције такве политике, тако и због осетљивости саме теме”, каже професорка Мјао.

Током истраживања, разговарала је са 40 судија и истим бројем бранилаца у Кини.

Закључила је да постоји недоследност у изрицању смртних казни, као и двосмислености у законима.

„Кривични законик предвиђа да се условна смртна казна изриче само 'када моментално погубљење није неопходно'.

„Али, према којим критеријумима судије у Кини треба да одреде ту неопходност”, пита се професорка Мјао.

„Прецизан одговор на ово питање није могло да пружи више од две трећине мојих саговорника, међу којима су били и судије Врховног народног суда”.

Група за људска права Дуи Хуа, чије седиште је у Сједињеним Државама (САД), наводи да је број погубљења у Кини опао са 12.000 у 2002. на око 2.000 у 2018. години.

Међутим, група није дала податке за године после 2018.

Дуи Хуа је одбила да за ББЦ додатно коментарише актуелну ситуацију у Кини.

Пад процењеног броја погубљења професорка Мјао приписује низу реформи у кинеском правосудном систему које су спроведене током протекле две деценије.

Осуђеници сада имају право да поднесу две жалбе, уместо једне, а број кривичних дела за која може да се изрекне смртна казна је смањен.

Кинески кривични законик из 1979. године предвиђао је смртну казну за 74 кривична дела, док је тај број мењан 2011. и 2015. године, и данас смртна казна у Кини може да се изрекне за укупно 46 кривичних дела.

„Смртна казна се најчешће изриче за убиства и кривична дела повезана са дрогом”, каже професорка Мјао.

Верује да ће се ситуација у наредним годинама поправити, јер ће убрзани технолошки развој, боља примена превентивних мера и побољшање животног стандарда у Кини допринети смањењу криминала.

„С обзиром на пад броја кривичних дела повезаних сс дрогом, као што су кријумчарење, производња и дистрибуција, и убистава, као и на вероватноћу да ће се овакав тренд наставити, можемо да очекујемо смањење укупног броја извршења смртних казни у наредним годинама”, истиче Мјао.

• Вијетнамској богаташици осуђеној на смрт истиче време
• Кина погубила четири Канађана због дроге, каже Отава
• У последњи час заустављено погубљење Американца осуђеног за убиство ћерке

Стопа осуђујућих пресуда

Кинески судови поступају по огромном броју случајева, а стопе осуђујућих пресуда су изузетно високе.

Према извештају који је објавила организација Дуи Хуа, „од укупно 1.431.585 кривично оптужених током 2022. године, невиним је проглашено само 631”.

„Број осуђујућих пресуда у 2022. години је био 99,95 одсто, што представља рекорд, према подацима из годишњака Друштва правника Кине”, пише у објави организације Дуи Хуа.

Академски рад објављен у часопису Интернатионал Јоурнал оф Лав, Цриме анд Јустице указује да је суд у граду Венџоуу, у покрајини Џеђангу, осудио све оптужене од 1995. до 1999. године.

Професорка Мјао објашњава да су стопе осуђујућих пресуда високе јер се случајеви проверавају пре него што их судови прихвате.

„Током целокупног кривичног поступка у Кини, случајеви се проверавају пре почетка суђења.

„Само случајеви за које се процени да ће највероватније резултирати осуђујућом пресудом се прослеђују на суђење.

„То је последица тога што правосуђе не воли ризик, као и система оцењивања учинка који мотивише тужиоце да одбаце случајеве у којима су докази слаби”, објашњава професорка Мјао.

„Ово се не односи само на случајеве чији исход је смртна казна, већ на све кривичне случајеве”.

Због овако високе стопе осуђујућих пресуда, судске грешке су очекиване.

Двадесет седам званичника је 2016. године кажњено због умешаности у погрешно извршење смртне казне у случају тинејџера оптуженог за силовање и убиство, а родитељима 18-годишњака је касније исплаћена одштета.

Кина није једина земља у којој је проценат осуђујућих пресуда тако висок.

У Јапану, демократској земљи, више од 99 одсто оптужених се осуди.

Међутим, у Јапану није извршена ниједна смртна казна од јула 2022. године.

Упркос забринутости у свету због броја погубљења у Кини, професорка Мјао каже да велики број људи у Кини подржава смртну казну.

• Талибани наредили строже казне, могућа јавна погубљења, одсецање удова и каменовање
• Тајна погубљења у Саудијској Арабији и патње породица жртава
• Лиза Монтгомери - да ли животне околности могу да створе убицу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.09.2025)