Есхил, брбљање у вожњи и анализа ризика
Талас 15.07.2025 | Милан М. Ћирковић
Есхил, брбљање у вожњи и анализа ризика Пхото:ДАЛЛ·Е Ко, пријатељи, једном јада окуси, Тај зна, кад хукне бура несреће, Да људи онда од свег лако страхују; Но дува л’ ветар благо, тад се уздају Та иста срећа да ће свагда дувати… Есхил, Персијанци (472. пре н.е.) Речи царице Атосе (у одличном преводу Милоша Н.
Ђурића) упућене хору персијских стараца на почетку другог чина најстарије сачуване драме у историји човечанства одсликавају природно понашање људског ума – производа милиона година биолошке еволуције – у суочавању са великим несрећама и катастрофама. У периодима среће, просперитета и мира, људи теже да имају оптимистичке погледе на стварност; насупрот томе, након великих несрећа падају у неоправдани песимизам, страх и безнађе. И једна и друга реакција коју
