BBC vesti na srpskom

Милорад Додик више није председник Републике Српске, Суд БиХ одбио жалбу

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине после одлуке о престанку мандата треба да распише превремене изборе у року од 90 дана.

BBC News 18.08.2025  |  Слађан Томић - ББЦ новинар
Milorad dodik gleda u daljinu u plavom odelu i beloj košulji
Реутерс
Милорад Додик је правоснажно осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања

Милорад Додик више не може да буде председник Републике Српске, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини (БиХ).

То је последица одбијања жалбе коју је Додик поднео на одлуку Централне изборне комисије којом му је одузет мандат две недеље раније.

Жалба се одбија као неоснована и тиме је утврђен престанак мандата председника Републике Српске, Милорада Додика, наведено је у одлуци Апелационог већа Суда Босне и Херцеговине18. августа.

Додику је Централна изборна комисија одузела мандат после правоснажне пресуде Суда БиХ, којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања због непоштовања одлука Високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита.

Уместо једногодишње казне затвора, Додик је одлучио да је замени новчаном, саопштио је Суд БиХ 12. августа.

Централна изборна комисија је почела припреме за расписивање превремених избора, потврђено је за ББЦ.

Шта пресуда значи?

Коначном пресудом Апелационог већа, Додику је на два начина забрањено да буде председник.

Према Изборном закону БиХ сваком изабраном или именованом званичнику осуђеном на шест месеци затвора или дуже престаје мандат.

„Превремени избори биће одржани у року од 90 дана од дана распуштања изабраног органа, односно престанка мандата у складу са уставом и законом&qуот;, прецизирано је у Изборном закону БиХ.

Централна изборна комисија, главни изборни орган у држави, 6. августа је одузела мандат Додику и на ту одлуку он се жалио.

Истог дана када му је одбијена жалба, чиме му је престао мандат на месту председника РС-а, премијер тог ентитета БиХ Радован Вишковић поднео је оставку.

Додик је заменио казну затвора новчаном, што је право сваког осуђеног на казну затвора до годину дана, осим за осуђене против интегритета БиХ и кривична дела везана за тероризам.

Откупио је казну затвора за 36.500 конвертбилних марака, односно нешто више од 18.000 евра.

„Осуђеном Милораду Додику изречена казна затвора замењена новчаном казном&qуот;, речено је из Суда БиХ за ББЦ.

Шта је рекао Додик?

Додик је најавио да ће РС крајем септембра одржати референдум, на којем ће питања бити да ли становништво тог ентиета прихвата да Високи представник у БиХ доноси одлуке и да ли прихватају пресуду против њега.

Најавио је и да ће у року од 90 дана од првог, одржати и други референдум, о сецесији ентитета РС, што је Додик изјављивао неколико пута до сада.

Поновио је да неће бити превремених избора у том ентитету БиХ.

Раније, после објаве пресуде Апелационог већа, Додик је позвао институције Републике Српске да не поштују одлуке ЦИК-а.

„И да се ангажује полиција да се не дозволи ниједно гласачко место&qуот;, додао је Додик којем је у другом предмету због рушења уставног поретка био одређен притвор због неодазивања на позиве Тужилаштва.

„Ја остајем председник&qуот;, поручио је Додик почетком августа, после објаве правоснажне пресуде.

Државна агенција за истраге и заштиту раније је покушала да приведе Додика, али су га чували припадници МУП-а Републике Српске.

Недељама после прве пресуде потерница за Додиком је укинута пошто се у тајности појавио пред судом.

Последњи судски поступак, он је на мрежи Икс назвао „синхронизованим нападом на Србију и Републику Српску&qуот;.

Један од најзначајнијих аспеката пресуде је то што забрана обављања функције не важи само за место председника РС, већ обухвата све функције у органима који се финансирају из јавних средстава, попут странака, изјавио је правни стручњак и адвокат Недим Адемовић за Кликс.

„То значи да Милорад Додик после ове пресуде не може да се бави било каквим политичким активностима.

„По мени је то најтежа казна за њега&qуот;, рекао је Адемовић.

Каква је процедура?

Према Изборном закону, ЦИК од 18. августа има рок од 90 дана да распише превремене изборе.

Од дана расписивања превремених избора до дана одржавања не може проћи мање од 30 дана.

По Уставу Републике Српске председника могу да мењају заменици, али када му престане мандат мора да буде изабран нови.

То правило не мења ни чињеница да су редовни избори заказани за октобар 2026.

Превремени избори за председника РС би требало да се одрже до краја новембра 2025.

Одузимање мандата изабраним и именованим званичницима уобичајена је пракса у случајевима пресуде на казну затвора дужу од шест месеци.

Тако је ЦИК одузео мандат Фадилу Новалићу, бившем премијеру, који је у тренутку изрицања правоснажне пресуде био заступник у парламенту Федерације, једног од два ентитета у БиХ.

Осим због казне затвора шест месеци и дуже, ЦИК може да одузима мандате и у другим ситуацијама.

Тако су крајем јуна одузели мандат Рајку Паповићу, председнику Скупштине општине Гацко, због обављања двоструке функције, што је Изборним законом БиХ забрањено.

Поред ове функције, Паповић обавља и функцију саветника председника Републике Српске.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.18.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Балкан, најновије вести »