Састанак Трампа и Путина: Зашто на Аљасци и хоће ли бити 'размене територије'

Председник Сједињених Америчких Држава (САД) Доналд Трамп и шеф руске државе Владимир Путин састаће се 15. августа, у Енкориџу, највећем граду на Аљасци, како би размотрили могућности за окончање вишегодишњег рата Русије и Украјине.

Уочи разговора, Трамп рекао је да ц́е „покушати да врати део територије Украјини&qуот;.

„Русија је окупирала велики део Украјине. Окупирали су важну територију.

„Покушаћемо да вратимо део те територије Украјини&qуот;, рекао је Трамп новинарима у Белој куц́и.

Трамп тврди да ће „у року од два минута&qуот; по почетку састанка, знати да ли је могуц́ напредак.

„Како ћете то знати?&qуот;, упитао га је новинар.

„То сам ја, ја склапам договоре&qуот;, одговорио је амерички председник.

Додао је да ц́е разговор у петак бити „састанак за процену&qуот;, сугеришуц́и да би могао да се посматра само као први у низу сусрета.

Трамп би потенцијално могао да отпутује и у Русију због даљих разговора, саопштено је из Беле куће.

Погледајте видео о састанку Трампа и Путина

Од почетка рата 24. фебруара 2022. године, Русија је заузела око 20 одсто укупне територије Украјине, а под тим се подразумева и полуострво Крим који је Москва анектирала 2014. године.

Шест месеци после почетка рата, Путин је прогласио анексију четири украјинске области, које Русија или потпуно или делимично контролише: Луганску, Доњецку, Херсонску и Запорошку област.

„Они [Руси] би били у Кијеву за четири сата, идуц́и аутопутем.

„Али руски генерал је донео бриљантну одлуку да уместо тога прође кроз пољопривредно земљиште. И ти тенкови су се заглавили у блату.

„Не знам ко је тај генерал, али познајуц́и Владимира [Путина], вероватно више није ту&qуот;, рекао је Трамп.

Састанак са Путином је најновији покушај Трампа да заустави рат.

Недавно је запретио Русији да пристане на прекид ватре у Украјини или ће се суочити са знатно оштријим санкцијама.

Три рунде преговора Русије и Украјине, које су овог лета одржане на Трампову иницијативу, нису успеле да две стране приближе миру.

Ево шта се за сада зна о састанку двојице председника.

Зашто се састају Путин и Трамп?

Пре него што је у јануару преузео дужност председника, Трамп је током предизборне кампање обећавао да ће окончати рат Русије против Украјине, и више пута је тврдио да ће то учинити у року од 24 сата од када уђе у Белу кућу.

Међутим, од тада његова администрација улаже велике, али за сада углавном неуспешне напоре да заустави рат.

У почетку су преговори уливали одређени оптимизам, али је временом избледео.

„Ово је рат Џозефа Бајдена, није мој рат. Да сам ја био председник, рата не би ни било&qуот;, више пута је рекао Трамп последњх недеља.

Прошлог месеца, Трамп је у изјави за ББЦ признао да га је Путин разочарао после неколико посета Москви америчког изасланика Стива Виткофа.

Фрустрација је расла, па је Трамп дао Путину рок до 15. августа да пристане на моментални прекид ватре или ће се Русија суочити са знатно строжим америчким санкцијама.

Када је рок истекао, Трамп је уместо увођења нових мера, објавио да ће се он и Путин лично састати 15. августа.

Састанак је најављен после, како је Трамп рекао, „веома продуктивних&qуот; разговора Виткофа са Путином у Москви 6. августа.

Где ће бити одржан састанак?

Иако су се Рим, Мађарска, па чак и Уједињени Арапски Емирати спомињали као могући домаћини, коначан избор места састанка је знатно ближи америчком председнику.

Трамп је 8. августа на његовој мрежи Истина (Трутх Социал) објавио да ће се „дуго очекивани састанак&qуот; њега и Путина одржати 15. августа у „великој савезној држави Аљасци&qуот;.

Трамп је рекао да ће место састанка бити „веома занимљиво из више разлога&qуот;.

Из Беле куће је потом саопштено да ће се двојица лидера састати у Енкориџу, највећем граду Аљаске.

Неименовани извори рекли су за ЦНН и Њујорк тајмс да ће се Путин и Трамп састати у америчкој бази у Енкориџу.

Детаљи састака се још разрађују, а Трамп га види као прилику пре свега прилика да саслуша Путинов став, рекла је Керолајн Левит, портпаролка Беле куће.

Да ли ће Украјина учествовати на састанку?

Изгледа да представници Украјине неће учествовати на овом састанку.

Међутим, амерички медији наводе да би ако овај сусрет буде успешан, могао да се одржи и састанак коме би присуствовали Трамп, Путин и украјински председник Владимир Зеленски.

За сада није познато ко би, осим Путина и Трампа, могао да учествује на најављеном састанку.

Зеленски месецима тражи од Вашинтона да Европи обезбеди место за преговарачким столом у нади да би то донело оштрији приступ Москви.

„Рат се води у Европи, а Украјина је део Европе, и ми смо већ у преговорима о приступању Европској унији&qуот;, поручио је Зеленски.

„Зато Европа мора да буде учесник у релевантним процесима&qуот;.

„Састанак је лична победа за Путина&qуот;, изјавио је украјински председник.

После изјаве Зеленског да се Украјина неће одрећи било које територије, Трамп је био оштар.

„Био је на многим састанцима, већ три и по године учествује и ништа се није десило“, рекао је Трамп новинарима 11. августа.

Каже да га је Путин позвао да се укључи у преговопре.

„Рец́и ц́у му: 'Мораш да окончаш овај рат'... Мислим да ц́емо имати конструктивне разговоре.

„Ако буде фер договор, откриц́у га лидерима Европске уније и лидерима НАТО-а, а такође и председнику Зеленском. Мислим да ц́у из поштовања прво њега позвати&qуот;, рекао је амерички председник.

• Споразум Америке и Украјине о минералима - о чему је ту заправо реч
• Зашто Трамп жели литијум из Украјине кад га има у Америци
• Којим минералима је богата Украјина

Прошле недеље, разговарали су Трамп и Зеленски, као и европски партнери.

После разговора његовог специјалног изасланика са Путином у Русији, Трамп је разговарао са европским лидерима и обавестио их о плану да се сретне са Путином да рпреговарају о могућем мировном споразуму.

Зеленски је изјавио да је 5. августа имао „продуктивне разговоре&qуот; са Трампом, током којих га је обавестио да Русија појачава „бруталност њених напада&qуот;.

Он је раније нагласио да неће моћи да прихвати ниједан договор који се постигне са Кремљом без учешћа Украјине.

Шта кажу украјински савезници?

Европски савезници инсистирају да Кијев мора да буду укључен у све мировне преговоре са Русијом.

Лидери ЕУ поручују и да се украјинске границе „не смеју мењати на силу&qуот;.

Ипак, заједнички став земаља европског блока, није подржала Мађарска, чији је премијер Виктор Орбан у добрим односима и са Трампом и са Путином.

Званичник Беле куће изјавио је да је Трамп вољан да одржи трилатерални састанак на коме би учествовао и украјински Зеленски, али да ће се за сада састати само Трамп и Путин, како је првобитно тражио руски председник.

Зеленски је поручио да ће сви споразуми који се постигну без Кијева бити „мртво слово на папиру&qуот;.

Трамп је раније указао да би могао да почне састанцима само са Путином, рекавши новинарима да планира да „крене од Русије&qуот;.

Међутим, амерички председник је рекао и да верује да постоји „шанса&qуот; да се организује трилатерални састанак са Путином и Зеленским.

Не зна се да ли би Путин на то пристао.

Руски председник је до сада одбио неколико прилика за непосредне разговоре, а Путин и Зеленски се нису видели од почетка руске инвазије на Украјину пре више од три године.

Шта обе стране желе да постигну?

Трамп је јасно изнео његов циљ: да заустави рат, што је једно од његових предизборних обећања.

„Учинићу све што могу да зауставим убијање&qуот;, рекао је Трамп прошле недеље.

Амерички председник је 8. августа изјавио да је споразум две земље „веома близу&qуот;.

Иако и Украјина и Русија тврде да желе крај рата, обе стране траже оно што друга категорички одбија.

Украјина се непоколебљиво држи става да неће прихватити руску контролу над територијама које је Москва заузела, а нарочито не над Кримом - полуострвом који је Русија анектирала 2014.

Зеленски је такву могућност потпуно одбацио.

„О томе нема разговара.

„То је противно нашем Уставу&qуот;, рекао је.

Са друге стране, Путин до сада није одустао ни од једног од његових почетних захтева у вези са територијом, војном неутралношчу Украјине и будућом величином њних оружаних снага.

Руски председник је покренуо инвазију делимично и због уверења да се Украјина убрзано приближавала Западу, оптужујући НАТО да користи Кијев да би стекао упориште и приближио трупе границама Русије.

• Који су Путинови захтеви за мир и шта од њега очекује Трамп
• Путин прогласио четири окупиране украјинске области за „територију Русије&qуот;
• Зашто Зеленски не може и не жели да се одрекне Крима, а шта каже Трамп

Бела кућа, међутим, покушава да умири обе стране могућим планом.

Трампова администрација покушава да убеди европске лидере да подрже споразум о прекиду ватре којим би Русији био предат велики део територије Украјине, наводи ЦБС њуз, амерички партнер ББЦ-ја.

Извори упознати са преговорима кажу да би овим споразумом Русија задржала контролу над полуострвом Кримом и преузела регион Донбас на истоку Украјине, који обухвата области Доњецк и Луганск.

Русија је окупирала и потом анектирала Крим 2014. године, а њене снаге тренутно држе већину територије Донбаса.

Према овом споразума, Русија би морала да се одрекне украјинских области Херсона и Запорожја, чије поједине делове контролише војском.

„Биће размене територија на обострану корист&qуот;, изјавио је Трамп у Белој кући 8. августа.

Зашто је Аљаска одабрана за место састанка?

Више је разлога.

Аљаска је територија САД-а, што знатно поједностављује безбедносна питања.

Трамп ће бити домаћин Путину на земљи коју су САД купиле од Русије пре више од века и по.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков оценио је да је избор места „сасвим логичан&qуот; и подсетио да су две земље суседи које раздваја Берингов мореуз.

„Русија и САД су блиске комшије који деле границу&qуот;, рекао је.

„Чини се сасвим логичним да наша делегација једноставно прелети Берингов мореуз и да се тако важан и ишчекиван самит лидера две земље одржи управо на Аљасци&qуот;.

Аљаска је последњи пут била домаћин америчког дипломатског догађаја у марту 2021. године, када се новоименовани тим за дипломатију и националну безбедност тадашњег америчког председника Џозефа Бајдена састао са кинеским званичницима у Енкориџу.

Састанак је протекао у напетој атмосфери, а Кинези су оптужили Американце за „надменост и лицемерје&qуот;.

Избор Аљаске је значајан и због других разлога, сматрају аналитичари.

САД не признају надлежност Међународног кривичног суда који је издао налог за хапшење Путина.

Пошто је Аљаска територија САД-а, не постоји ризик да ће Путин бити ухапшен ако допутује на преговоре.

• Шта је Међународни кривични суд
• Да ли Путин може бити кривично гоњен за ратне злочине у Украјини
• Ко је Владимир Путин

Какав је исход претходних непосредних разговора?

Трамп и Путин су разговарали телефоном у фебруару, што је био први непосредан контакту двојице председника од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године.

Недуго после тог разговора, Трамп је објавио да ће почети преговори Русије и САД-а, у којима неће учествовати Украјина, што је изазвало контроверзе.

Оба председника су се тада сагласила да ће разменити посете.

Последњи пут када се неки амерички председник лично састао са Путином било је 2021. године, пре руске инвазије на Украјину, када се Џозеф Бајден срео са руским председником на самиту у Женеви, у Швајцарској.

Жртве

Није познато колико је цивила и војника погинуло за три и по године колико траје рат.

Прем разним проценама, сигурно је да је на обе стране погинуло стотине хиљада војника.

Много је и погинулих и расељених цивила.

Ни Москва ни Кијев не саопштавају људске губитке - учинили су то само неколико пута током рата.

Последњи пут, Зеленски је у децембру 2024. године рекао да је погинуло око 43.000 украјинских војника.

Међутим, војни посматрачи и аналитичари изразили су велику сумњу у овај податак, наводећи да је Украјина претпрела много више губитака.

Непосредно пре објаве Зеленског, Трамп је крајем 2024. рекао да је погинуло 400.000 украјинских војника, а да је 600.000 Руса убијено или рањено.

Трамп није објавио одакле му ти подаци, наводећи да је „толико много живота беспотребно изгубљено&qуот;.

• Пуна гробља и празни домови: Патња Украјинаца не јењава
• Како је Украјина постала највеће минско поље на свету
• Невидљиви губици: Колико хиљада руских бораца гине у Украјини

Руско Министарство одбране је крајем 2024. саопштило да је само у борбама у руској пограничној области Курску погинуло или рањено више од 38.000 украјинских војника.

Ни тај податак не може независно да буде потврђен.

Украјинске јединице су у августу 2024. изненада упале у Курск и заузеле дорежену територију.

Руске снаге су, уз помоћ севернокорејских војника, месецима покушавале да истисну Украјинце из те области.

У досадашњем току рата вођено је много крвавих битака.

Једна од најгорих била је битка за Бахмут, у региону Донбаса.

Шеф руске плаћеничке групе Вагнер, Јевгениј Пригожин, који је у међувремену погинуо у авионској несрећи, рекао је 2023. да је само у крвавој бици за Бахмут, на истоку Украјине, погинуло око 50.000 украјинских војника, а да ја рањено између педесет и седамдесет хиљада војника Оружаних снага Украјине, пренео је тада Ројтерс.

Пригожин је тада рекао и да је његова плаћеничка група Вагнер претрпела велике губитке - око 20.000 бораца.

Велике битке су вођене или се и даље воде на разним фронтовима, поготово на истоку Украјине.

Посебно су тешке биле борбе за Авдејевку и Угледар, а и даље се води битка за Покровск.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Русија и Украјина: Три године рата у мапама
• 'Где нога руског војника крочи, то је наше'
• Од учионице до фронта: Руски матуранти који се боре и гину у Украјини
• Руске војнике пљачкали, преварили и убијали по повратку из Украјине
• „Где сте били пре осам година” и „није све тако једноставно”: Како и зашто Руси правдају рат у Украјини
• Шифра паљаницја: Шта се дешава са руским језиком у Украјини

(ББЦ Невс, 08.13.2025)