BBC vesti na srpskom

Милтон Малден: Југословен који је кумовао настанку хип хоп индустрије

Како се бивши партизан и љубитељ коњичких трка, Младен Младеновић отиснуо у предузетничке воде и у Сједињеним Државама 1979. са брачним паром Џо и Силвија Робинсон основао хип хоп издавачку кућу Шугар хил рекордс.

BBC News 11.08.2025
Milton Malden ilustracija
Гетти имагес/Јаков Поњавић

Да се хип хоп, вероватно најпопуларнија врста музике тренутно, прво појавио на америчким улицама и одатле ширио светом, опште је познато, али да је у настанак ове индустрије прсте умешао један Југословен, мало се зна.

Младен Младеновић, познатији као Милтон Малден, према властитом сведочењу дипломата, партизан и љубитељ коњичких трка, крајем 1970-их отиснуо се у предузетничке воде у Америци и са брачним паром Џоом и Силвијом Робинсон формирао Шугар хил рекордс (Сугар хилл рецордс).

Ова издавачка кућа, у години оснивања - 1979, објављује Раппер'с делигхт, хит сингл групе Сугархилл Ганг, једну од првих снимљених хип хоп песама, ненадано покренувши талас који „не може да стане и неће да стане“, све до данас.

„Преко Милтона Малдена смо били у игри од првог дана хип хоп индустрије и снимања плоча&qуот;, говори Филип Ивеља, новинар и ди-џеј из Загреба, познатији као Пхат Пхиллие (Фет Фили), за ББЦ на српском.

„Неко од наших је од почетка био тамо, што нам даје за право да се не осећамо као гости у кући хип хопа већ да смо, како то волим да кажем, домаћини, бар у одређеном сегменту&qуот;, сматра реп хроничар.

Милтон Малден је у Шугар хилу био задужен за финансије и администрацију, али се о његовом животу, пре и после ангажовања у музичкој индустрији, не зна много.

Тајанствени предузетник је, према наводима његове породице, рођен септембра 1928. у Рачи код Крагујевца.

Преминуо је 2014. године у Београду, каже његова родбина.

Потомци су ретко говорили јавно, на интернету постоји незнатан број његових фотографија и свега неколико познатих интервјуа и новинских текстова - у једном се помиње као наводни „Титов спаситељ од атентата&qуот; у Њујорку 1963.

„Био је авангарда&qуот;, сматра Горан Варађанин, син Милтонове рођене сестре.

„Од партизана и младог бунтовника, преко возача трка око Калемегдана, до дипломатије, галерије и музике - један турбулентан, интересантан и забаван живот“, каже 75-годишњи пензионер, за ББЦ на српском.

Од 'партизана' до 'Титовог спасиоца'

У једном од ретких интервјуа, Милтон Малден је рекао да је у дипломатији био више од 29 година, „служећи као представник и дипломата&qуот;.

Такође је, како каже, провео и четири године у југословенском конзулату у Њујорку.

„Током Другог светског рата сам се борио као партизан против нациста и много пута радио са председником Титом док је био жив&qуот;, рекао је Милтон Малден за часопис Рецорд ворлд, августа 1981.

Наводно је доживотном југословенском председнику спасио живот услед „покушаја атентата&qуот; приликом званичне посете Јосипа Броза Тита Сједињеним Америчким Државама (САД) октобра 1963. године.

О овом инциденту нема званичне белешке.

Југословенски лидер се тада сусрео са америчким председником Џоном Кенедијем, који је месец дана касније убијен, и одржао говор у Уједињеним нацијама, са седиштем у Њујорку, као почасни гост.

Инцидент се наводно догодио у хотелу где је Тито одсео, а испред кога су, према писању медија, организовани протести четничке емиграције.

Према речима Анжира Бидла Дјука, тадашњег шефа државног протокола, министар спољних послова Коча Поповић је позвао државног секретара и рекао да су двојица демонстраната дошла до спрата где је био Тито, те да му је сигурност угрожена.

Постоји више незваничних верзија о томе шта се догодило тада у Њујорку и ко су били нападачи.

У једној, о којој је говорио Младенов син, Владимир Младеновић, ограђујући се да нема „поуздане доказе“, његов тата је излетео пред нападаче са пиштољем у руци и рекао: „Договорите се који ће први“.

Са друге стране, Горан Варађанин каже да се његов ујак сукобио са „наоружаним усташама&qуот; у ходнику голорук, зарадивши том приликом ране од ножа по грудима.

„За успехе у служби од Тита је добио два златна сата, један зато што му је спасио живот&qуот;, тврди сестрић.

Југословенска војска у отаџбини, односно, четници предвођени Драгољубом Михаиловићем, били су српска војна формација која је током Другог светског рата сарађивала са окупатором, док су усташе биле фашистички покрет.

Усташе предвођене Антом Павелићем, управљале су квинслишком Независном Државом Хрватском (НДХ) од 1941. до 1945.

Уочи краја Другог светског рата многи припадници колаборационистичких покрета у Југославији, противници новог државног врха и уређења, пребегли су у иностранство, између осталог и у Америку, одакле су поједини наставили политички ангажман и протестовали приликом Титових посета.

Tihomir Pop Asanović (levo) i Milton Malden (desno)
Приватна архива Тихомира Попа Асановића
Тихомир Поп Асановић (лево) и Милтон Малден (десно)

Новинар ББЦ-ја на српском покушао је да добије више информација од српског конзулата у Њујорку, али су га упутили на Министарство спољних послова.

До објављивања текста нису стигли одговори на питања о наводној улози Младена Младеновића у инциденту и о његовој дипломатској каријери.

Током Титове посете Америци, Младеновић је направио више фотографија које је његов син однео Јованки Броз, Титовој супрузи, у болницу октобра 2013. уочи њене смрти.

Службу је напустио 1972. године, уз „велико разочарење надређених&qуот;, наводно зато што породица није желела да се врати у Југославију и напусти „посао, кућу, пријатеље&qуот;.

Име Младена Младеновића углавном није познато стручној јавности, будући да је вероватно био на неким нижим позицијама у дипломатији, као и у југословенском конзулату у Њујорку.

Уобичајена пракса је да нижерангирани чиновници на потписују депеше, већ их носе шефовима на одобрење и парафирање, због чега су „ти људи често изгубљени, осим ако не напишу мемоаре“, објашњава Твртко Јаковина, хрватски историчар.

„У конзулатима су често радили и они који нису били дипломате у најужем смислу, већ су бринули о сигурности, па је тако могао бити повезан и са службама“, говори професор Филозофског факултета у Загребу, за ББЦ на српском.

'Од дистрибуције до колекције' у Шугар хилу

Пошто је напустио дипломатију, Младеновић је, према наводима пријатеља и породице, радио на грађевини и возио хладњачу, да би потом отворио галерију где је продавао дела југословенских сликара, попут Радована Миће Трнавца.

Вероватно је бавећи се овим послом упознао и Мориса Левог, контроверзног америчког бизнисмена јеврејског порекла, власника бројних издавачких кућа и музичких радњи, осуђеног за изнуду неколико месеци пре смрти 1990.

„Морис Леви је поставио Милтона Малдена тамо да пази на новац&qуот;, рекао је Даг Виблиш, басиста и члан ритам секције студијског бенда Шугар хила.

Малден је говорио да „преко њега иде целокупна администрација - документи, етикете, уговори, испорука и дистрибуција&qуот; издавачке куће, основане у Инглвуду, у Њу Џерзију.

„Радим са другим људима, али контролишем целокупну ситуацију&qуот;, рекао је 1981. проћелави потпредседник Шугар хил рекордса, са карактеристичним наочарама за вид и тананим брчићима.

Di-džej Grendmaster Fleš (na slici) i grupa 'Furios Five' bili su deo Šugar hil rekordsa i prvi album objavili za ovu izdavačku kuću
ББЦ
Ди-џеј Грендмастер Флеш (на слици) и група 'Фуриос Фиве' били су део Шугар хил рекордса и први албум објавили за ову издавачку кућу

Водио је књиге, бавио се папирима, плаћао извођаче и промоцију, али је знао и да „проведе ноћ у студију&qуот; и подржи младе бендове, објашњава Филип Ивеља.

На њиховој етикети су, поред групе Сугархилл Ганг, били и Грандмастер Фласх анд тхе Фуриоус Фиве чија је легендарна песма Тхе Мессаге одјекнула широм света, затим Тхе Сеqуенце, једна од првих женских хип хоп група, Функи Фоур Плус Оне и други.

„Милтон је заслужан што су се у Југославији на етикети Дискос, 1981. појавила прва хип хоп издања, макси синглови: Грандмастер Фласх анд тхе Фуриоус Фиве - Фреедом, Тхе Сеqуенце - Функ Иоу Уп и Сугархилл Ганг - 8тх Вондер“, тврди Ивеља.

Шугар хил је тада добро пословао, па је већ 1981. достигао вредност на тржишту између 35 и 50 милиона долара.

У ЛА Тајмса из 1986. наведено је да је Милтон имао 10 одсто удела у заједничком власништву над кућом, док су Џо и Силвија Робинсон имали по 45.

„Били су добра комбинација - Силвија је имала осећај за таленте, Џо их је доводио у ред, а Млађа финансијски сређивао&qуот;, објашњава Варађанин.

Коњске трке и партија покера

Tihomir Pop Asanović (levo) i Milton Malden (desno) u Njujorku
Приватна архива Тихомира Попа Асановића
Тихомир Поп Асановић (лево) и Милтон Малден (десно) у Њујорку

Тихомир Поп Асановић је упознао Милтона Малдена у једном њујоршком ресторану у којем су се окупљали Југословени.

„Био ми је као отац, дружили смо се свакодневно, а посебно викендом када сам одлазио код њега на фарму, шездесетак километара од Њујорка&qуот;, говори прослављени југословенски и хрватски клавијатуриста и композитор за ББЦ на српском.

Памти и једну анегдоту са коњских трка, када је Асановићева супруга погодила три прва места у низу, у шта Милтон није претходно веровао да ће се десити, а и благо се подсмевао.

„Рекао ми је: 'Попе, па ми испадосмо коњи'. И то се причало после по Њујорку, Милтон и ја, највећи коњи у граду&qуот;, присећа се Асановић.

Бројне догодовштине са ујком памти и Горан Варађанин, посебно партију покера са друштвом у коме је био и Тихомир Поп Асановић и некадашњи фудбалер сплитског Хајдука Иван Буљан који је каријеру завршио управо у Њујорк космосу.

Усред игре, уследио је пословни позив па се Младеновић изгубио, оставивши сестрића да га замени за столом.

„После два и по сата се вратио, а ови скочили на њега: 'Срам те било, измислио си пословни састанак, а довео професионалца да нас одере и узме нам све паре'&qуот;, препричава Варађанин са осмехом.

Боравећи код ујака на послу, упознао је бројне људе из света музике, попут Деборе Деби Хари, певачице њујоршког састава Блонди.

„Долазили су му музичари и обраћали као да им је отац, помагао је свима и решавао, од љубавних до финансијских проблема&qуот;, каже Варађанин.

'Продужавамо стазу, дело и мисао'

Реп дуо Милош Грубор (Бигру) и Павле Јанковић (Паја Кратак) из Београда сазнао је за Милтона Малдена од старијег колеге Николе Јелића (Микри Маус) из групе Прти Бее Гее пре петнаестак година.

„Он нам је приближио колико је његов значај велики за хип хоп културу&qуот;, каже Грубор за ББЦ на српском.

Огромна је част имати „човека са наших простора&qуот; на самом почетку тако „великог музичког правца и целокупне идеологије&qуот; која је преплавила свет, додаје.

„Питање је да ли би до невероватних успеха које реп остварује дошло и да ли би развојни пут био баш овакав да Милтон Малден није дао прилику да изађе прва плоча групе Сугархилл Ганг за који сви сматрамо да је почетак онога чиме се бавимо и култура коју живимо.&qуот;

Иако је он „увек актуелна тема међу људима који за њега знају&qуот;, сматра да би га „свакако требало чешће помињати и едуковати публику&qуот;.

„С обзиром на то да је својеврсни зачетник репа, сигурно је да ми продужавамо стазу, дело и мисао коју је започео&qуот;, закључује Грубор.

Sugarhill Gang na BBC-ju
ББЦ
'Сугархилл Ганг' на ББЦ-ју

Крај једне ере

Шугар хил рекордс је неславно завршио, затворен је 1986.

Претходно је против издавачке куће покретнут поступак заплене имовине због неплаћеног пореза на зараде, а онда и истрага пошто су њени послови довођени у везу са организованим криминалом, писао је Лос Анђелес тајмс.

О животу мистериозног Младена Младеновића по затварању фирме, не зна се много.

Тихомир Поп Асановић га је последњи пут срео у Загребу, главном граду Хрватске, почетком 1990-их, када су се обојица вратили у домовину.

Остатак живота је провео у Београду, а последње дане, каже Горан Варађанин, у старачком дому.

„У истом дому за старе била је и његова бивша супруга, нису се познавали, обоје су боловали од Алцхајмера&qуот;, тврди његов сестрић.

Filip Ivelja u Šugar hil jakni Miltona Maldena koju mu je poklonio njegov sestrić Goran Varađanin
Приватна архива Филипа Ивеље
Филип Ивеља у Шугар хил јакни Милтона Малдена коју му је поклонио његов сестрић Горан Варађанин

Повратак творца

О Милтону Малдену се мало говорило у Југославији и његово име је доскора била чиста непознаница - све док Филип Ивеља није оживео сећање на њега.

За Милтона је сазнао 1984. када је од комшије Тихомира Попа Асановића добио часопис Рецорд ворлд из Америке, али је чињеницу да је један Југословен био важан шраф у настајању хип хоп индустрије, освестио знатно касније.

„Када сам разговарао са Рахимом из групе Фуриоус Фиве, рекао ми је да су бендови више волели Милтона од Џоа и Силвије, био је поштен, исплаћивао хонораре и причао им о Југославији, Титу и партизанима&qуот;, препричава Ивеља, творац култне загребачке реп радио емисије Блацкоут.

Размишљао је и да напише књигу о Малдену, као подлогу за сценарио за документарац или дугометражни филм.

„Били смо тамо кад се све то стварало и зато нам је Милтон Малден у наслеђе оставио да смо део хип хоп фамилије&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.11.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »