BBC vesti na srpskom

Виндовс 95: Систем који је променио коришћење рачунара

Америчка компанија Мајкрософт само у промоцију оперативног система Виндовс95 уложила је 300 милиона долара, од чега је осам припало чувеним Ролингстонсима за песму Старт Ме Уп, која је постала заштитни знак новог софтвера.

BBC News 24.08.2025
Bil Gejts na predstavljanju sistema Windows95, 24. avgusta 1995.
Најлах Феанни/Цорбис виа Гетти Имагес
Систем Виндовс95 је пуштен у продају 24. августа 1995, а главни промотер иновативног софтвера био је Бил Гејтс, директор компаније Мајкрософт

Када се Бранислав Букоровић 1985. први пут нашао пред рачунаром, тастаура је била главно оруђе, а непрегледни редови знакова, слова и бројева његова свакодневица у намери да покрене неку од компјутерских апликација.

Чинио је то у оперативном систему МС-ДОС, издавајући текстуалне наредбе машини, што је било уобичајено све до 24. августа 1995.

Тада је амерички технолошки гигант Мајкрософт у продају пустио Виндовс95.

„Тада сам први пут видео да један систем котролише цео рачунар, није више било куцкања, већ само упалиш компјутер и миш одједном постаје главни, што ми је био највећи шок.

„Благо речено револуција, Виндовс 95 је све променио и за мене је то највећи технолошки заокрет и скок до појаве паметних телефона&qуот;, прича за ББЦ на српском 65-годишњи пензионер Букоровић, који је три и по деценије радио на Електротехничком факултету у Београду.

Виндовс95 унео је низ иновација: био је један од првих оперативних система који је уједно имао и графички кориснички интерфејс - уведено је дугме „Старт&qуот; и позадина са иконицама које се отварају кликом курсора, што је и данас у употреби, а интернет и претраживачи постали су доступнији.

Мајкрософтов софтвер је „широким масама кућних и пословних корисника олакшао коришћење рачунара“ и био је први оперативни систем који је „омогућавао рад у потпуно графичком окружењу&qуот;, каже Милош Ивановић, професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, за ББЦ на српском.

Све те основне рачунарске елементе је ујединио и „учинио је да корисник мање брине о њима“, додаје стручњак за компјутерске комуникације.

„По многима, он је софтвер који је дефинисао лични рачунар 1990-их година&qуот;, додаје Ивановић.

Осим технолошког бума, донео је и комерцијалну револуцију, само у промоцију система Виндовс95 Мајкрософт је уложио 300 милиона долара, а у њој су учествовали славни Ролингстонси и звезде популарне телевизијске серије Пријатељи.

Само „годину или две“ после пуштања у продају, постао је „најупотребљиванији оперативни систем&qуот; до тада направљен, пише на сајту Мајкрософта.

'Револуција'

Први сусрет са иновативним оперативним системом на Електротехничком факултету Бранислав Букоровић памти као „шок&qуот;.

„Требало ми је времена да се навикнем. Првог месеца је била мука жива, али ми је онда рад на рачунару постао много лакши и бржи&qуот;, присећа се.

„Али није требало неко велико знање, ако први пут почињеш да радиш на компјутеру и могао си за пола сата некоме да објасниш како да једним кликом 'мишем' нешто сачува, обрише или штампа“, додаје.

Потпуно нов графички изглед екрана, са којим се сусрео, био је главна промена, али није био једина.

Појавио се „Старт&qуот; мени, позадина и таскбар, а прикључивање хардверских компонената, попут курсора, звучника, слушалица и других било је знатно олакшано, јер би систем аутоматски препознао када бисте их повезали и инсталирао неопходан софтвер за употребу.

Иновација је названа Плуг-анд-плаи (укључи и користи), што је заживело до данашњих рачунара, каже професор Ивановић.

Упркос чињеници да га је због почетних несавршености у шали називао Плуг-анд-праи (укључи и помоли се), додаје.

„То данас ради скоро па савршено и нико не обраћа пажњу, а уређаји углавном раде чим се прикључе.

„Друго, парадигма десктопа, икона, таскбара и Старт менија дан данас живи&qуот;, објашњава стручњак из Крагујевца.

Али, систем је имао 32-битну архитектуру уместо дотадашње 16-битне, због чега је за његово покретање био потребан процесор са такође 32 бита, као и напредније компоненте, попут графичких картица или хард дискова.

Због тога је Бранислав Букоровић у почетку нови систем користио само на послу, јер је његов лични компјутер преко ноћи застарео.

„Морао си да купиш нову графичку картицу, нови монитор, доброг миша, матичну плочу, процесор...

„Тек кад све то средиш, Виндовс 95 је могао да ти ради&qуот;, сећа се три деценије касније.

Погледајте видео: Галаксија, рачунар који су Југословени сами склапали

'Културни феномен' и рачунарски бум

После 18 месеци одлагања, Виндовс 95 се у поноћ 24. августа 1995. нашао у слободној продаји уз битове чувеног хита Старт Ме Уп из 1981. групе Ролингстонс.

Легендарни бенд ју је извео и на промоцији, за уступање права на песму зарадили су осам милиона долара, а глумци Метју Пери и Џенифер Анистон, звезде серије Пријатељи, снимали су рекламне скечеве којима је промовисан Виндовс95, известио је ББЦ.

Оперативни систем је тако постао „културни феномен&qуот;, сећа се професор Ивановић.

„Лансиран је као некакав блокбастер, а не софтвер“, додаје.

Вредело је.

Редови испред продавница пред почетак продаје у поноћ били су дуги, а већ прве године продато је 40 милиона примерака.

Početak prodaje sistema Windows95 u Velikoj Britaniji
ПА

Успех је „консолидовао монополску позицију&qуот; Мајкрософта на тржишту и учинио га „масовно присутним у домаћинствима, не само у канцеларијама&qуот;, каже Ивановић.

„Директно је финансирао и омогућио даља истраживања и развој који су довели до Виндовс НТ линије, која ће касније постати срж Виндовс КСП-а и модерних Виндовс верзија, као и до даљег успеха Оффице пакета.

„Ово је довело до тога да Мицрософт постане најмоћнија софтверска компанија на свету до краја 1990-их година&qуот;, објашњава стручњак за оперативне системе.

Majkrosoft
РЕУТЕРС/Гонзало Фуентес
Вредност компаније Мајкрософт је 24. августа 1995. била нешто виша од 36 милијарди долара, а данас је надмашила 3,7 билиона долара

И Бил Гејтс, оснивач и директор компаније, профитирао је захваљујући комерцијалном успеху новог софтвера.

У јулу 1995. његово богатство било је процењено на 12,9 милијарди долара, а већ у октобру исте године на 14,8 милијарди.

Био је најбогатији Американац те године, известио је Лос Анђелес Тајмс.

У марту 2020. продао је већину акција Мајкрософта и задржао удео од 1,3 одсто, а данас располаже са око 115 милијарди долара, што га чини 13. најбогатијим човеком на планети, подаци су магазина Форбс.

Прозор у свет интернета

Иако се интернет још крајем 1960-их користио за размену података између држава, тек од 1. јануара 1983. добија облик и намену какву има данас, па се тај датум сматра „рођенданом интернета&qуот;.

Нова прекретница је 24. август 1995, када су крајњи корисници први пут добили оперативни систем са интегрисаним интернетом.

„Интернет је преживео 20 година без контроле, али је сада на раскршћу и можда више никада неће бити исти&qуот;, изговорила је ББЦ репортерка пре 30 година.

Више ништа није било исто ни за кориснике.

„Раније сте морали да имате посебан сет алата који се додатно инсталирао и захтевао доста техничког знања&qуот;, објашњава професор Ивановић.

„Права револуција&qуот; била је појава Интернет Експлорера, претраживача који је касније додат у Виндовс 95, додаје.

„Интернет је постао део самог оперативног система и ово је био огроман корак ка његовом општем прихватању&qуот;, каже он.

Bil Gejts
Пресс Ассоциатион
Богатство Била Гејтса се између јула и октобра 1995. увећало за готово две милијарде на укупно 14,8 милијарди долара

Браниславу Букоровићу је тако интернет постао „далеко приступачнији&qуот;, иако га је користио и раније.

„Ниси више морао да покрећеш процес кроз ДОС, већ си га одмах имао на позадини и кликом си га отварао, а да не причам о претраживачима, који су постали много интуитивнији и лакши за употребу&qуот;, објашњава инжењер у пензији.

Али, није све ишло тако глатко.

Интернет Експлорер „није био савршен&qуот;, а Мајкрософт није био пионир када се ради о претраживачима, напомиње Ивановић.

„Овај потез био стратегија изнуђена популарношћу тадашњег претраживача Нетсцапе, из кога је касније настао Мозилла Фирефокс&qуот;, каже.

Интернет Експлорер је у почетку био једини претраживач који је могао да се користи у систему Виндовс95 и доминирао је тржиштем са 95 одсто заступљености, о чему је писао ББЦ.

Таква позиција је „задавала муке тадашњим програмерима&qуот;, а „свима је било лакше&qуот; када је Мајкрософт одлучио да оконча његов развој и од 2015. почне да га замењује МС Едге-ом, објашњава Ивановић.

Америчка компанија је 2022. званично угасила Интернет Експлорер.

Погледајте видео: Шта се деси кад се искључи интернет

Виндовс 95 је касније поступно смењен модернијим верзијама Виндовс 98 и Виндовс 2000 и КСП.

Ипак, у време настанка представљао је својеврсни мост у будућност, објавио је на блогу Рико Маријани, бивши инжењер Мајкрософта за 25. рођендан Виндовс 95, називајући га „најважнијим оперативним системом у историји&qуот;.

„Индустрији није био потребан савршен драгуљ, већ сплав која ће потрајати неколико година и превести их сигурно на другу страну.

„Био је то изузетно тежак изазов на ограниченим системима с толико закрпа, али управо се то догодило.

„Чудо звано Виндовс 95 омогућило је читаву еру деск рачунара и даље живимо у тој ери&qуот;, написао је Маријани.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.24.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Најновије вести »