Трамп у лошијем правном положају јер је суд поништио његове самосталне одлуке о царинама

Председник САД Доналд Трамп је смело тврдио да има практично неограничена овлашц́ења да заобиђе Конгрес - парламент САД и наметне свеобухватне царине на стране производе, али сада му је савезни Апелациони суд поставио препреку.

Апелациони суд за Савезни округ је у петак пресудио да је Трамп отишао предалеко када је прогласио ванредно стање да би оправдао наметање свеобухватних царина на увоз из скоро свих земаља света. Пресуда је у великој мери потврдила мајску одлуку специјализованог Савезног трговинског суда у Њујорку. Али, одлука Апелационог суда поништила је део те пресуде којим се царине укидају одмах, дајуц́и његовој администрацији времена да се жали Врховном суду САД.Пресуда је била велики ударац за Трампа чија је непредвидива трговинска политика потресла финансијска тржишта, паралисала предузец́а неизвесношц́у и изазвала страх од виших цена и споријег економског раста у САД.

Одлука суда се фокусира на царинске тарифе које је Трамп увео у априлу скоро свим трговинским партнерима САД и намете које је пре тога увео Кини, Мексику и Канади.

Трамп је 2. априла, на "Дан ослобођења", како га је назвао, увео такозване реципрочне тарифе до 50% земљама са којима Сједињене Државе имају трговински дефицит и 10% основних тарифа скоро свима осталима.

Председник је касније суспендовао реципрочне тарифе на 90 дана да би земљама дао времена да преговарају о трговинским споразумима са Сједињеним Државама и смање своје баријере америчком извозу. Неке од њих су то учиниле, укључујуц́и Велику Британију, Јапан, као и Европску унију и пристале су на једностране договоре са Трампом да би избегле још вец́е царинске тарифе.

Оне које нису попустиле или су на други начин навукле Трампов гнев, теже су погођене раније овог месеца. Лаос је, на пример, потресен тарифом од 40%, а Алжир порезом од 30%. Трамп је такође задржао основне тарифе.

Тврдец́и да има изузетна овлашц́ења да делује без одобрења Конгреса, Трамп је оправдао царине Законом о међународним ванредним економским овлашц́ењима из 1977. године прогласивши дугогодишњи трговински дефицит Сједињених Држава "националном ванредном ситуацијом".

У фебруару се позвао на тај закон да би увео царине Канади, Мексику и Кини, рекавши да илегални проток имиграната и дроге преко границе у САД представља "националну ванредну ситуацију" и да те три земље морају да ураде више да би то зауставиле.

Али, Устав САД даје Конгресу овлашц́ење да одређује порезе, укључујуц́и царине, мада су посланици постепено дозвољавали председницима да преузму вец́у моц́ над царинама, а Трамп је то максимално искористио.

Судски захтев не покрива друге Трампове царине, укључујуц́и на страни челик, алуминијум и аутомобиле које је председник увео пошто је истрага Министарства трговине закључила да је тај увоз "претња националној безбедности САД".

Та одлука не покрива ни царине које је Трамп увео Кини у свом првом мандату - а председник Џозеф Бајден задржао - пошто је државна истрага закључила да су Кинези користили неправедну праксу да би својим технолошким фирмама дали предност у односу на ривале из Сједињених Држава и других земаља Запада.

Администрација је тврдила да су судови одобрили хитну употребу царинских тарифа тадашњег председника Ричарда Никсона у економском хаосу који је уследио после његове одлуке да оконча политику која је повезивала амерички долар са ценом злата. Никсонова администрација се успешно позвала на своја овлашц́ења по Закону о трговини са непријатељем из 1917. године, који је претходио и дао део касније коришц́еног правног језика.

У мају је Амерички суд за међународну трговину у Њујорку одбацио тај аргумент, пресудивши да Трампове тарифе за "Дан ослобођења" "превазилазе сва овлашц́ења дата председнику" по закону о ванредним овлашц́ењима. Приликом доношења те одлуке, трговински суд јеу један случај спојио две тужбе: једане пет предузец́а и друге 12 америчких држава.

У петак је Савезни Апелациони суд у својој пресуди одлуком судија 7:4 написао да се "чини мало вероватним да је Конгрес намеравао да... додели председнику неограничена овлашц́ења за увођење тарифа".

Неслагање четворо судија које се нису сложиле са пресудом од петка, отвара могуц́и правни пут за Трампа, закључујуц́и да закон из 1977. године који дозвољава ванредне мере јер "по одлукама Врховног суда није неуставно делегирање законодавних овлашц́ења", а то је законодавној власти омогућило да председнику додели нека овлашц́ења за увођење царина.

Влада је тврдила да ако Трампове царине буду укинуте, можда ц́е морати да врати део царинске таксе који је прикупила, што би нанело финансијски ударац америчкој благајни. Приходи од царина износили су 159 милијарди долара до јула, што је више него двоструко више него у истом тренутку претходне године. Министарство правосуђа је упозорило у правном поднеску овог месеца да би укидање царина могло да значи "финансијску пропаст" за Сједињене Државе.

То би такође могло да стави Трампа на несигуран терен у покушају да уведе царине у будуц́ности.

"Ако би постојец́и трговински споразуми аутоматски пропали, администрација би могла да изгуби стуб своје преговарачке стратегије, што би могло да охрабри стране владе да се одупру будуц́им захтевима, одложе спровођење претходних обавеза или да чак покушају да поново преговарају о условима", рекла је Ешли Акерс, виша саветница у адвокатској фирми Холанд и Најт и бивша адвокатица Министарства правде.

Председник се заклео да ц́е борбу о царинама донети у Врховни суд. "Ако се дозволи да остане на снази, ова одлука (Апелационог суда) би буквално уништила Сједињене Америчке Државе", написао је он на својој платформи друштвених медија "Трутх Социал".

Трамп има алтернативне законе за увођење пореза на увоз, али они би ограничили брзину и озбиљност којом би могао да делује. На пример, у својој одлуци у мају, Трговински суд је приметио да Трамп задржава ограниченија овлашц́ења да уводи царине ради решавања трговинских дефицита на основу другог закона, Закона о трговини из 1974. године. Али тај закон ограничава царине на 15% и на само 150 дана за земље са којима Сједињене Државе имају велике трговинске дефиците.

Администрација би такође могла да уведе царине по другом законском овлашц́ењу – Члану 232. Закона о проширењу трговине из 1962. године, као што је учинила са царинским тарифама на страни челик, алуминијум и аутомобиле. Али то захтева истрагу Министарства трговине и не може се једноставно наметнути по нахођењу председника.

(Бета, 30.08.2025)