ЗЛФ представио три дугорочне мере против негативних ефеката високих цена хране у Србији

Копредседница Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић предложила је три дугорочне мере у спречавању негативних ефеката високих цена хране у Србији, а једна од њих је ваучер за исхрану са попустом од 15 одсто на широк спектар прехрамбених производа, који би могла да користи скоро половина најсиромашнијих домаћинстава у земљи.

Ђорђевић је на конференцији за новинаре навела да се друга мера односи на измене надлежности Комисије за заштиту конкуренције, а да се трећа мера односи на веће подстицаје за продуктивност производње хране.

Подсетила је да председник Србије Александар Вучић пре месец дана предложио ограничење трговачких маржи како би решио проблем високих трошкова живота.

"Ми смо тада саопштили да ће то бити неко евентуално краткорочно решење и да неће доћи до трајног смањења хране и најавили смо да ћемо изаћи са дугорчним мерама. Пре пар година је у Србији била инфлација једна од највиших у Европи. Цене хране су нам скочиле у року од две године за више од 42 одсто, а највећу цену такве инфлације сносе сиромашни", казала је Ђорђевић.

Истраживач сарадник и одборник ЗЛФ-а у београдској општини Стари град Васко Келић образложио је сваку меру, наводећи да је за прву меру критеријум да буду јефтинији прехрамбени производи они које грађани желе да купе и који су здрави, а не само они на које су марже више.

За другу меру, Келић је казао да су предвидели да се по узору на немачки закон уведе ограничење да секторске анализе трају највише 12 месеци, као и да се тражи јачање капацитета Комисије.

"Ако постоје улазни трошкови у производњи хране у пољопривреди, прехрамбеној индустрији, они подразумевају трошкове енергије, радне снаге... а наш циљ је да се створе савремене технологије и опрема, чиме ће се постићи да за исти ниво улазних трошкова може више да се произведе и тај финални производ може да кошта мање", казао је Келић образлажући трећу меру.

Он је оценио да "било који од ових маневара је много мањи и много мањи ефекат могу дати од онога што би нам дало чланство у ЕУ и последично коришћење фондова заједничке пољопривредне политике, јер то су огромна средства".

Доцент на Правном факултету у Београду Никола Илић рекао је да су предложене мере системске и да имају већи домет и капацитет од оних које спроводи Влада Србије у циљу заштите стандарда грађана.

"Најбољи могући механизам за постављање цена је здрава и јака конкуренција. Мере које се предлажу остављају простор за конкуренцију и дају тржишту да дише", казао је Илић.

Цео видео материјал погледајте ОВДЕ.

(Бета, 24.09.2025)