Само песма
Пешчаник 03.11.2025 | Светлана Слапшак
Нови Сад, 1.11.2025, фото: Ведран Букарица Има ли кога ко није заплакао на песму, односно на рефрен „Само мене више нема…“? Како, где и зашто је настала? Поменимо само покојног Зорана Симјановића, композитора.
Остали су живи, нека кажу своје. Песма је прелепа, гробљанска и пролећна, тужна као Суморна недеља Резо Шереса и нежна као Време трешања Жан-Батиста Клемана. Време трешања постало је у колективној кодификацији успомена на Париску комуну и тиме револуционарна песма, премда говори о трешњама, љубави и косовима; Суморна недеља била је забрањена због самоубистава која су уз њу чинили очајници; Цвета трешња постала је песма мирне побуне, нове осећајности,
