“Толико те волимо, а ти си нас разочарао”
Велике приче пре 28 дана | Пише Александар Мисојчић
У породицама пуним помешане и нејасне емотивне атмосфере и дуплих порука, одраста се уз стално ишчекивање нелагоде и приметно неповерење према околини
Често се питамо како је могуће да неки људи себи дају за право да се понашају на одређени начин. Како је могуће да сматрају да је то што чине исправно и да им припада? Да искрено верују да је у реду тон којим нам се обраћају? Где је у односима са њима крајња мера трпње и граница? Кад је стварно доста? Једни, за особе попут ових, тврде да одлично “знају шта раде”, други да је заправо неки сасвим другачији филм у њиховим главама. Одговори на једноставна питања
