Преједате се због стреса? Нисте једини

Стрес може да вам уништи здравље. Изазива главобоље, болове у стомаку, несаницу, а може да променити и навике у исхрани. Али зашто стрес утиче на наш апетит и постоји ли решење?

BBC News пре 25 дана | Кејт Боуви - ББЦ, здравље

Žena jede kroasan, trepćući jednim okom dok to radi. Fotografija „riblje oko“ preuveličava njeno lice, kroasan i zalogaj — Стрес може да учини да тело осећа већу или мању глад и да дугорочно утиче на апетит

Стрес може озбиљно да наруши наше здравље.

Може да узрокује главобоље, болове у стомаку, несаницу, али и да промени наше навике у исхрани.

Када смо под стресом, или жудимо за чоколадом и пицом, или потпуно изгубимо апетит.

Али зашто стрес утиче на наш апетит и да ли можемо нешто да урадимо поводом тога?

Шта је стрес?

„Стрес је заправо реакција тела и ума на изазовне и потресне ситуације, због којих у том тренутку имамо осећај да не можемо ништа да учинимо&qуот;, објашњава професорка Раџита Синха, клиничка психолошкиња и оснивачица Центра за интердисциплинарна истраживања стреса на Универзитету Јејлу у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Догађаји у вашем окружењу, анксиозност и промене у телу, попут јаке глади или жеђи, могу да активирају део мозга величине зрна грашка - хипоталамус - који покреће одговор тела на стрес.

Синха каже да овај „алармни систем&qуот; делује на сваку ћелију у људском телу и активира хормоне, попут адреналина и кортизола, који повећавају број откуцаја срца и крвни притисак.

Краткорочни стрес може да буде користан, јер изазива налет енергије и мотивације да побегнете од опасности или завршите важан задатак у датом року.

Али хронични стрес може да буде штетан.

Људи који су хронично под стресом, било због притисака у романтичним везама или на послу или због финансијских тешкоћа, често пате од депресије, имају поремећај сна и склони су гојењу.

Зашто стрес утиче на апетит?

Стрес може да појача или потпуно сузбије осећај глади.

„Сећам се да ми је било мука од нервозе док сам спремала испите&qуот;, каже др Миту Сторони, неуроофталмолошкиња.

„Наравно, данас знамо да је један од разлога директна веза нашег система органа за варење, нашег желуца и црева, и мозга&qуот;, додаје она.

Стрес може да сузбије активност вагус нерва (живца луталца), који иде од можданог стабла до абдомена.

Овај нерв преноси сигнале између мозга и органа за варење и обавештава мозак о томе колико је желудац пун и колика је потреба тела за енергијом.

Дисфункција овог система неким људима смањује апетит, објашњава др Сторони.

„Али, с друге стране, такође знамо да у тренутку када смо под акутним стресом, нашем мозгу је потребан шећер&qуот;, додаје она.

Због тога многи посежу за „намирницма које ће им повећати енергију&qуот;, што је несвесна припрема за неку непредвиђену ситуацију.

Како хронични стрес утиче на апетит?

Утицај хроничног стреса може да буде већи од тренутне мучнине или жудње за шећером.

Када је тело под стресом, крвоток се преплављује глукозом, због чега хормон инсулин, који регулише ниво шећера у крви, привремено постаје мање ефикасан, објашњава професорка Синха.

Уместо да се користи као извор енергије, глукоза остаје у крвотоку, па ниво шећера у крви расте.

Због тога су људи који су под хроничним стресом у већем ризику од повишеног шећера у крви и инсулинске резистенције, што може да доведе до повећања телесне тежине или неких стања као што је дијабетес.

А повећање телесне тежине може да изазове додатне промене апетита.

Људи који имају вишак телесне масти су генерално склонији инсулинској резистенцији.

То значи да када су под стресом, њихов мозак захтева још више шећера.

„Један проблем ствара други.

„То је зачарани круг из којег је тешко изаћи, јер се у њему лако заглавимо&qуот;, објашњава професорка Синха.

Žena u narandžastoj košulji dugih rukava i prsluku sa rombovima sedi za radnim stolom sa rukama na glavi kao da se masira — Дуготрајни стрес може да узрокује повећање телесне тежине или стања попут дијабетеса

Како да обуздате емоционалну глад?

Један од најбољих начина да се избегне преједање током напорног периода израда плана за управљање стресом, каже др Сторони.

Не заборавите основне ствари, а сан је кључан.

„Саветујем да се посебно усредсредите на сан, јер он обнавља три кључна органа која су укључена у реакцију на стрес&qуот;.

Сан враћа у равнотежу тај мали део мозга који се зове хипоталамус, као и хипофизу и надбубрежне жлезде и тако зауставља лучење хормона стреса.

„Када не спавате довољно, појачава се жеља и потреба за слатком храном, јер због недостатка сна мозгу је потребно више енергије&qуот;, објашњава Сторони.

Вежбање такође помаже телу да се лакше пребаци из стања напетости у стање опуштености и побољшава функционисање мозга, додаје она.

Ако вас ускоро очекује период интензивног стреса, усредсређивањем на ова основна правила може да вам помогне да спречите емоционално преједање.

„Радите све што одржава ваше тело у равнотежи&qуот;, наглашава лекарка.

Коју храну треба да избегавате када сте под стресом?

Један од најједноставнијих начина да избегнете превелики унос шећера у стресним ситуацијама јесте да не купујете нездраву храну, саветује професорка Синха.

„То је врло практично - не држите такве намирнице надохват руке, јер ћете иначе бити у искушењу да их поједете, а томе је тешко одупрети се.

„Друга ствар је да током дана имате мање, редовне и уравнотежене оброке, који могу да ублаже осећај глади и жељу за храном&qуот;, додаје она.

Веома је важно избегавати намирнице које изазивају нагли скок шећера у крви, попут оних богатих угљеним хидратима као што су пица и слатке грицкалице.

Добар избор су намирнице богате протеинима, као што су месо, пасуљ и риба, или здрави угљени хидрати попут сочива и интегралних овсених пахуљица.

Још једна важна ствар је ограничен унос алкохола, јер многи посежу за овом врстом пићем у нади да ће им ублажити стрес.

„Ако сте неко ко под стресом посеже за алкохолом, током тог периода треба да смањите изложеност таквим пићима&qуот;, саветује Сторони.

Размишљање о вашем друштвеном окружењу такође може да помогне да очувате равнотежу и ојачате отпорност на емоционално преједање.

„Многе заједнице су изградиле начине да држе под контролом везу између стреса и хране - било кроз заједничке оброке или повремено кување у друштву&qуот;, каже професорка Синха.

„Мислим да би требало да се вратимо основама и исправимо наш однос према храни, како бисмо смањили ту повезаност између стреса и преједања&qуот;, каже она.

Професорка Раџита Синха и др Миту Сторони разговарале су са Рут Александер у ББЦ програму Фоод Цхаин (Ланац исхране).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук