Комета 3И/Атлас и теорије о 'ванземаљском матичном броду'

Скоро сви научници су сагласни да је комета.

Али то није спречило спекулације о посети ванземаљаца и крају човечанства.

3И/Атлас је тек трећи међузвездани објекат који потиче изван Сунчевог система - примећен на нашем небу.

Отуд му име почиње са „3И&qуот;.

За разлику од већине комета које знамо, а које орбитирају око Сунца, путања и брзина новооткривене, сугеришу да је стигла са неког другог места из галаксије и да пролази поред нас.

Ово ће бити јединствена посета пре него што заувек напусти наш крај почетком следеће године.

Неколико њених својстава навело је астрофизичара са Харварда, професора Авија Леба, као и гомилу медијских кућа и корисника друштвених мрежа - да се позабаве мишљу да је комета вештачка.

Илон Маск, богаташ и власник неколико технолошких компанија, такође је поделио његово мишљење.

Чак је и америчка ријалити звезда Ким Кардашијан објавила на Иксу: „Чекајте, у чему је фора са 3И Атласом?&qуот;.

Али НАСА и огромна већина астронома недвосмислени су да све опсервације до сада могу бити објашњење природним, неванземаљским феноменима.

Погледајте видео: Ванземаљци вероватно постоје - ево и зашто

Шта знамо до сада?

3И/Атлас је први пут примећен у јулу 2025. године на телескопу Атлас у Чилеу који финансира НАСА.

И од тада је узбудио астрономе широм света.

„Вероватно нам је преостало неколико месеци и онда више никад нећемо видети овај објекат.

„И зато очајнички желимо да добијемо што више података можемо, док можемо&qуот;, каже Крис Линтот, професор астрофизике са Универзитета у Оксфорду, у Великој Британији.

Неки су пријавили да је комета величине Менхетна у Њујорку.

Али мерења Насиног свемирског телескопа Хабл из августа показују да би пречник могао да јој буде чак 5,6 километара или свега 440 метара.

Америчка свемирска агенција каже да је јурила кроз свемир брзином од 61 километар у секунди кад је први пут откривена.

• НАСА одговорила Ким Кардашијан: 'Били смо на Месецу шест пута'
• Ко ће следећи ходати по Месецу
• Стогодишње откриће које и даље помаже да се освоји Нобелова награда

Одакле је дошла?

Астрономи мисле да се 3И/Атлас формирао током рођења далеког звезданог система и да путује кроз међузвездани свемир милијардама година.

То би могла да буде најстарија комета коју знамо, а једна студија процењује њену старост на више од седам милијарди година.

То би значило да је старија од нашег властитог Сунчевог система, који је настао тек пре 4,6 милијарди година.

„То значи да нам она говори о томе што се дешавало у раној историји галаксије&qуот;, каже Линтот.

Комета нам долази из правца сазвежђа Стрелца, где се налази средиште наше галаксије Млечни пут.

Прошла је иза Сунца у октобру, кад се нашла ван видокруга са Земље, потпирујући теорије о томе зашто се овај објекат „крије&qуот;.

Али неколико свемирских сонди прати комету и већ је примећена поново на телескопима са Земље.

Загревање близу Сунца

Како се 3И/Атлас загревао на путу до Сунца, добијао је негравитационо убрзање и кретао се брже него што би се очекивало само од гравитације.

Професор Леб спекулише да би могао да га покреће „технолошки ракетни&qуот; а наслови и мимови о ванземаљском матичном броду преплавили су интернет.

Али многи научници стручни у мерењу комета кажу да је њено убрзање у оквирима онога што се зове „испуштање гасова&qуот;, објашњава Линтот.

То се дешава кад се неки од материјала у загрејаној комети претворе из чврстог леда у гас, испаљујући млазеве облака и прашине који се понашају као погонски мотори.

Штавише, делује да је 3И/Атлас екстремно активан.

Испаљена прашина из комета обично одбија светлост, због чега се она осветљује како се приближава Сунцу.

3И/Атлас се осветлио веома брзо.

Постоје и сугестије да је променио боју од црвенкасте у плаву, што је разбуктало теорије о ванземаљском извору енергије.

Астрономи још покушавају да схвате зашто тачно, али кажу да постоји обиље природних објашњења.

Убрзано осветљивање „би могло да нам каже да има много свежег леда на њој&qуот;, сугерише Линтот.

Чак и да је промена боје стварна, а не просто артефакт начина на који је измерена, то би могло да укаже на хемијске промене.

„Оно што заиста желимо да урадимо је да схватимо од чега се састоји унутрашњост комете&qуот;, каже професор.

Мистериозна хемија

Разумевање хемијског састава 3И/Атласа могло би да нам каже какав је био далеки звездани систем који га је изнедрио пре свих тих милијарди година.

Телескопи су до сада приметили много угљен диоксида на комети.

А чини се и да је богат никлом - што је највише потпирила идеју о ванземаљском матичном броду, јер многе компоненте наших свемирских летелица садрже никл.

Илон Маск је претпоставио да би свемирски брод направљен искључиво од никла био толико тежак да би могао да „избрише читав континент&qуот;

Али никл је пронађен и у другим кометама, међу њима и у међузвезданој комети 2И/Борисов откривеној 2019. године.

Обиље никла могло би да одражава врсту окружења у којој је 3И/Атлас настао.

Или је напросто комета била бомбардована свемирском радијацијом на властитом међузведаном путовању, што је могло да измени хемијске састав њене површине, као што сугеришу скорашњи подаци из свемирског телескопа Џејмс Веб.

• Зашто ванземаљци вероватно постоје, али нас неће посетити у скорије време
• Шта ако пронађемо живот на другим планетама
• Теорије о посети ванземаљаца све популарније, утичу и на политику

Одлазак

После проласка поред Сунца крајем октобра, 3И/Атлас ће се ускоро опростити од нас.

Стићи ће најближе Земљи 19. децембра и биће на безбедној удаљености од 270 милиона километара - готово двапут као удаљеност између наше планете и Сунца.

Многе свемирске и земаљске опсерваторије надају се да ће моћи да изврше још мерења, а чак и да ће аматерски астрономи моћи да је угледају кроз телескоп од 8 инча.

И даље имамо много тога да сазнамо о овим древним путницима.

„Мислимо да има милијарду милијарди таквих у галаксији, а ми смо их до сада видели само три&qуот;, каже професор Линтот.

„Тако да је сувише рано рећи да ли је ово необично&qуот;, додаје.

Уз помоћ моћних нових телескопа као што је опсерваторија Вера Рубин у Чилеу, астрофизичари се надају да ћемо пронаћи још десетине нових у наредној деценији.

„Тад ћемо моћи да кажемо какве врсте звезда формирају планете и какви састави су уобичајени.

„И можда ћемо стећи бољи утисак о томе како се наш Сунчани систем уклапа у читаву слику&qуот;, закључује он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Мистериозни свемирски објекат могао би да буде најстарија комета
• Шта је постојало пре Великог праска
• Научници се утркују да открију зашто постоји свемир
• Стене на Марсу као доказ да је тамо могло да буде живота
• Заборављени свештеник који је у 18. веку предвидео црне рупе
• Шта су сунчеве бакље и могу ли да изазову нестанке струје на Земљи

(ББЦ Невс, 11.18.2025)