Пет ствари које треба да знате о буџету Србије за 2026. годину

Највише новца из буџета, према владином предлогу, иде за отплату рата за француске борбене авионе, изградњу метроа у Београду и за изложбу ЕКСПО.

BBC News пре 2 дана | Јелена Субин - ББЦ новинарка

budžet, ilustracija za budžet, metro, borbeni avioni, vreća sa parama

Буџет за 2026. стиже као гост ког чекаш целе године - увек закасни на забаву, али одмах привуче пажњу.

Усред кризе и неизвесне судбине Нафтне индустрије Србије (НИС), жиле куцавице целокупне привреде земље, и у дану када су саопштене још лошије вести о рафинерији у Панчеву, пред посланицима Скупштине Србије је буџет на скоро 1.500 страна.

Власт га описује као „социјално одговоран&qуот; и тврди да обезбеђује наставак капиталних улагања и развој инфраструктуре“.

Из опозиције га оцењују „коруптивним, нетранспарентим и ненародним&qуот;.

„Буџет је прављен по мери власти, а не грађана и привреде Србије.

„И за наредну годину, предвиђен је дефицит од три одсто бруто домаћег производа (БДП), односно скоро три милијарде евра. Њиме се финансирају непродуктивне инвестиције, пре свега инфраструктурне као што су стадион, акваријум и објекти за ЕКСПО&qуот;, рекао је председник опозиционог Народног покрета Мирослав Алексић.

„Предложени буџет је фискално одржив и начелно кредибилан, али има неке озбиљне хроничне мане.

„То је недовољна транспарентност, нарочито код расхода, који нису довољно образложени“, пише у извештају Фискалног савета Србије.

Владајућа коалиција, предвођена стожером Српскон паредном странком (СНС), има довољну већину за усвајање закона и других предлога у националној скупштини, па се очекује да и предлог буџета буде глатко усвојен после расправе.

Укупни приходи државне касе у предложеном буџету планирани су у износу од 2.415 милијарди динара (20,6 милијарди евра), а расходи од 2.752 милијарди динара (23,5 милијарди евра).

Пројектовани мањак у буџету биће 337 милијарди динара (2,9 милијарди евра).

Држава не повлачи ручну, али смањује гас када су капиталне инвестиције у питању.

За наставак радова на десет ауто-путева, болница, клиничких центара, брзих пруга и школа буџетом је предвиђено око 740 милијарди евра, односно око 6,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је мање него у 2025. када је било издвојено 7,3 процента.

Највише новца у 2026. планирано је за куповину француских борбених авиона Рафала, потом за метро у Београду, а предвиђена су и велика издвајања за пројекат међународне изложбе ЕКСПО и изградњу Националног стадиона.

Нешто дебље новчанике од 2026. могу да очекују пензионери и запослени у државним службама.

„Обезбеђен је новац за увећање пензија од 12,2 одсто од децембра 2025, као и раст плата у јавном сектору од јануара 2026. од 5,1 проценат.

„Минимална зарада у јануару биће увећана 10,1 одсто“, рекао је Синиша Мали, министар финансија.

Док трају проблем око НИС-а, који је због већинског руског власништва под америчким санкцијама, ставка у предлогу буџета за 2026. предвиђа приходе од акциза на нафтне деривате од 244 милијарде динара.

„Није јасно зашто се значајно смањују трошкови за обавезне резерве нафте, деривата и природног гаса.

„То делује контрадикторно с обзиром на неизвесност у вези са санкцијама према НИС-у&qуот;, наводи Фискални савет Србије у извештају.

Министарство одбране: рафали пробијају буџет

За Министарство одбране биће издвојено око 277 милијарди динара (2,37 милијарде евра).

Новац је одвојен за изградњу и реконструкцију објеката, али и инфраструктуре.

Док се прошле године увелико причало о враћању обавезног војног рока у Србији, ове 2025. не прича се много.

Највише пара из војне касе, према предлогу буџета, отићи ће на отплату француских борбених авиона рафал - 828 милиона евра.

Србија је за 2,7 милијарди евра поручила 12 нових борбених авиона рафал од француског произвођача Дасо авијација, саопштено је крајем августа 2024.

Ова куповина означена је као „највећи уговор о оружју у модерној историји Србије са Француском&qуот;, рекао је раније за ББЦ Радомир Диклић, бивши амбасадор Србије у Француској.

Исти број авиона рафал, али половних, купила је и Хрватска, за три пута мање новца - 999 милиона евра.

Министарство одбране у 2025. имало је на располагању нешто мање новца - 261,8 милијарди динара, што је око 2,53 одсто БДП.

Метро (опет) дошао на ред

Иако је у буџету за 2025. малтене био заборављен, наредне године београдски метро би требало да добије финансијску ињекцију.

О метроу у Београду прича се деценијама, али упркос ранијим обећањима актуелне власти још није завршена ни прва замишљена линија.

„Градња прве линије креће у новембру ове године и биће завршена 2028.&qуот;, рекао је 2021. министар финансија Синиша Мали.

Србија у 2026. планира да се задужи укупно 2,5 милијарде евра за пројекат београдског метроа, и то само за прву линију.

Задуживање је планирано код Француског трезора, као и код, за сада још неименованих, „страних инвестиционих корпорација, банака и фондова“, према предлогу буџета за 2026.

У 2026. Србија планира да на пројекат београдског метроа потроши око 26 милијарди динара.

У 2027. се очекује да ће за београдски метро бити потрошено 77,8 милијарди, а у 2028. години 68,25 милијарди динара.

Издвајања за тај пројекат планирана су у оквиру Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који ће у 2026. имати на располагању 270 милијарди динара, нешто мање него ове године.

Из касе Министарства грађевинарства требало би да буде издвојено 4,8 милијарди динара и за изградњу новог моста преко Саве у Београду, на месту досадашњег који је уклоњен.

ЕКСПО 2027 и Национални стадион цеде буџет

За међународну изложбу ЕКСПО 2027 планирано је да се у 2026. из буџета издвоји 42,5 милијарди динара.

Једна од ставки у буџету Министарства финансија, које на располагању има 1.467 милијарди динара, јесте и изградња Националног стадиона.

У 2026. би требало да буде издвојена 21 милијарда динара.

За Национални стадион многи страни и српски стручњаци рекли су да не може бити исплатив.

Колико би овај објекат могао да кошта тешко је рећи.

Према ранијем извештају Фискалног савета, независног државног органа који анализира предузете мере и подстиче расправе о фискалној политици, од почетних 560 милиона евра, без пратеће инфраструктуре, цена је нарасла на 960 милиона - са свим садржајем и саобраћајницама.

Та бројка би могла да га сврста међу најскупље стадионе у Европи, али и у свету.

„Поново је дошло до приметног раста процењене вредности појединих инфраструктурних пројеката.

„Изостају објашњења знатног поскупљења неких од највећих инвестиционих пројеката, као што су Фрушкогорски коридор, пут Рума-Шабац-Лозница, изградња Националног стадиона и саобраћајница за потребе ЕКСПО 2027&qуот;, пише у извештају Фискалног савета.

Процењена укупна вредност пројекта ЕКСПО 2027, по ревидираној стратегији, износи 142,25 милијарди динара.

Раније је била 139,59 миљарди динара, што је 2,66 милијарди динара више (око 22,7 милиона евра више).

Пројекат изградње Националног фудбалског стадиона сада је 74,96 милијарди динара, а пре пет месеци био је процењен на 67,5 милијарди динара, што је око 63 милиона евра више.

Здравству потребна терапија

Здравство у Србији се одавно разболело.

Немогућност заказивања термина код изабраног лекара, предуго чекање на преглед, чак и ако је заказан, Хитна помоћ која касни или се не јавља одмах на телефон, проблеми су на које пацијенти у Србији годинама указују.

Из године у годину буџет за здравство се повећава, али у пракси њиме су незадовољни и пацијенти и лекари.

Жале се на преоптерећеност, прегршт администрације и ниске плате, а сваки десети лекар планира да у наредних неколико година оде у иностранство.

У предлогу будзета 2026. за здравство је опредељено око 677 милијарди динара.

Новца у буџету ће бити за плате, Републички фонд за здравствено осигурање, као и набавку лекова, између осталог.

Ове године српском здравству на располагању је било 613,9 милијарди динара.

Образовању више новца

Уз здравство, образовање је годинама рак-рана Србије.

Школске године, као по правилу, почињу штрајком просветних радника, незадовољних платама и положајем у друштву, а као и здравство, и образовање се суочава са мањком кадрова.

После пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, почеле су студентске блокаде и протести, на којима је тражена одговорност за смрт 16 људи, чему су се придружили запослени у школама и на факултетима.

У земљи у којој већина живи од плате до плате, држава је пронашла инстант решење да заустави просветни протест, смањујући зараде побуњенима и како-тако приводећи прошлу школску годину крају.

Влада Србије, у оваквим условима, одлучила је да предложи повећање буџета за образовање у 2026. за 13 одсто у односу на текући.

Министарство просвете према предлогу буџета имаће на располагању 425 милијарди динара, док је за 2025. имало 374 милијарде динара.

„Када се гледају укупна издвајања за просвету, то је најниже у Европи, лошије је само у Албанији&qуот;, тврдио је раније Милојко Арсић, професор Економског факултета Универзитета у Београду.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук