Белорусија ослободила нобеловца Бјаљацког и опозиционарку Колесникову, САД ублажиле санкције

Белоруске власти ослободиле су данас добитника Нобелове награде за мир 2022. године Алеса Бјаљацког и кључну опозициону личност Марију Колесникову.

Пуштени су док председник Белорусије Александар Лукашенко покушава да побољша односе са званичним Вашингтоном. 

У замену за ублажавање санкција, Лукашенко је помиловао 123 затвореника, јавила је државна новинска агенција Белта. 

САД су раније данас најавиле укидање санкција Белорусији на трговину поташом, смешу једињења калијума која се користи као пољопривредно ђубриво.

Белорусија, блиски савезник Кремља, годинама се суочава са изолацијом и санкцијама западних земаља. 

Лукашенко дуже од три деценије влада Белорусијом, а западне државе су јој више пута уводиле санкције, због кршења људских права и дозволе Москви да користи њену територију у инвазији на Украјину. 

Белорусија је од јула 2024. ослободила стотине затвореника.

Џон Коул, специјални изасланик САД за Белорусију, најавио је укидање санкција на поташу након састанака са Лукашенком у Минску данас и у петак.

Коул је навео да су дводневни разговори били "веома продуктивн", и додао да је да је циљ Вашингтона нормализација односа са Минском.

"Укидамо санкције, ослобађамо затворенике. Стално разговарамо једни с другима", рекао је Коул.

Навео је да се однос између земаља крец́у од "малих ка сигурнијим корацима" како се дијалог развија.

Према речима Павла Сапелке из најстарије и најистакнутије белоруске групе за људска права Вјасна, Бјаљацки и Колесникова пуштени су из затвора данас након Коулових изјава.

Борац за људска права Бјаљацки, оснивач Вјасне, Нобелову награду за мир добио 2022. године, заједно са истакнутом руском групом за људска права Меморијал и украјинским Центром за грађанске слободе.

Бјаљацки, коме је награда додељена док је у затвору чекао суђење, касније је осуђен за шверц, као и за финансирање радњи које крше јавни ред и 2023. године осуђен на 10 година затвора.

Оптужбе против њега осуђиване су као политички мотивисане.

Белоруске власти су саопштиле да је Бјаљацки сматран посебно опасним због "екстремистичких склоности". 

Он је био у казненој колонији у Горком, у објекту познатом по пребијањима и тешком раду. 

Бјаљацкијева супруга је рекла да му се здравље погоршава и да има више хроничних болести, а панел стручњака УН за људска права позвао је Белорусију да га ослободи.

Колесникова је била кључна фигура у масовним протестима који су потресли Белорусију 2020. године, и блиска је савезница опозиционе лидерке у егзилу Свјатлане Тихановскаје.

Колесникова јер постала још вец́и симбол отпора када су белоруске власти покушале да је депортују у септембру 2020. године.

Када је довезена је до украјинске границе, накратко се одвојила од снага безбедности на граници, поцепала пасош и вратила се пешке у Белорусију.

Она је 2021. осуђена под оптужбама које укључују заверу за преузимање власти и изречена јој је казна од 11 година затвора.

У затвору се тешко разболела и била је оперисана.

Последњи пут када су се амерички званичници састали са Лукашенком у септембру 2025. године, Вашингтон је најавио ублажавање неких санкција против Белорусије, док је Минк пустио више од 50 политичких затвореника у Литванију. 

Са тим пуштањем, број затвореника које је Белорусија ослободила од јула 2024. године премашио је 430, што је у јавности оцењено као покушај приближавања Западу.

"Ослобађање политичких затвореника значи да Лукашенко разуме бол западних санкција и настоји да их ублажи", рекла је данас Тихановскаја агенцији АП.

Додала је да не треба бити наиван, да "Лукашенко није променио политику" и да се његова репресија наставља, као и подршка руској инвазији Украјине 

"Зато морамо бити изузетно опрезни са било каквим разговорима о ублажавању санкција, како не бисмо ојачали руску ратну машинерију и подстакли континуиране репресије", рекла је Тихановскаја.

Она је навела да су санкције које је Европска унија увела Белорусији на трговину поташом далеко болније за Минск од оних које су увеле САД.

Тихановскаја је додала да, иако ублажавање санкција САД може да доведе до ослобађања политичких затвореника, европске санкције треба да подстакну дугорочне, системске промене у Белорусији и крај руске инвазије на Украјину.

Белорусија, која је раније чинила око 20 одсто глобалног извоза калијумских ђубрива, суочила се са знатно смањеним испорукама откако су западне санкције погодиле државног произвођача Беларускали, и прекинуле транзит кроз литванску луку Клајпеда, главну извозну руту земље.

"Санкције САД, ЕУ и њихових савезника значајно су ослабиле белоруску индустрију поташе, лишавајуц́и земљу кључног извора девизних прихода и приступ кључним тржиштима", рекла је за АП аналитичарка у Белоруском економском истраживачком центру БЕРОЦ Анастасија Лузгина.

"Минск се нада да ц́е укидање америчких санкција на поташу отворити пут за ублажавање болнијих европских санкција, барем ц́е акције САД омогуц́ити почетак разговора", рекла је она.

Последња рунда разговора САД и Белорусије дотакла се и Венецуеле, као и текуц́е инвазије Русије на Украјину, јавила је агенција Белта.

Изасланик САД за Белорусију Коул рекао да је Лукашенко пружио "добар савет" о томе како се носити са ратом у Украјини.

Додао је да су Лукашенко и руски председник Владимир Путин "дугогодишњи пријатељи" са "неопходним нивоом односа за разговор о таквим питањима".

"Наравно, председник Путин може да прихвати неке савете, а неке не", рекао је Коул.

(Бета, 13.12.2025)