Tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za Hašima Tačija

Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu zatražilo je po 45 godina zatvora za Hašima Tačija i još trojicu pripadnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Posle trogodišnjeg procesa pred Specijalnim većem za Kosovo u Hagu, glavna tužiteljka Kim Vest predložila je u završnoj reči da bivši predsednik Kosova i drugi visokopozicionirani pripadnici OVK - Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići - budu osuđeni po svih deset tačaka optužnice zbog, kako je rekla, ličnog doprinosa izvršenjima krivičnih dela, prenela je Radio televizija Srbija (RTS).

Optuženi su odgovorni za smrt najmanje 100 i za zlostavljanje stotina ljudi, rekla je.

Dokazana je, rekla je, i optužba da su četvorica lidera OVK bili „protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata", odnosno da su izvršili krivična dela protiv onih koje su smatrali protivnicima kako bi obezbedili kontrolu nad celim Kosovom, rekla je tužiteljka.

Optužnicom su obuhvaćena zlodela pripadnika OVK počinjena od marta 1998. do septembra 1999. kada je, po tužiocima, trajao oružani sukob sa snagama bezbednosti Srbije na Kosovu.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločine nad Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste", u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albaniji, od marta 1998. do novembra 1999.

Svi optuženi su ranije negirali krivicu.

„Dokazi izvedeni tokom suđenja pokazali su da su zločini iz optužnice počinjeni i da optuženi snose krivičnu odgovornost.

„Dokazi opravdavaju duge zatvorske kazne za sve optužene", rekla je glavna tužiteljka, prenela je agencija Beta.

Posle završne reči tužiteljke, sudu će se obratiti zastupnici žrtava, a potom će biti iznete završne reči odbrane.

Presuda bi trebalo da bude doneta u naredna tri meseca, mada taj rok može da bude produžiti za još 60 dana, odnosno još dva meseca.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu je krivični sud sa konkretnim mandatom da po zakonima Kosova sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti započetih ili počinjenih na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000.

Sedište Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova je u Hagu, u Holandiji.

Osoblje je internacionalno, kao i sudije, specijalizovani tužilac i sekretar.

Ranije je pred ovim sudom osuđen bivši komandant OVK Salih Mustafa na 26 godina zatvora zbog protivpravnog ubijanja, proizvoljnog zatvaranja i mučenja.

• Sud u Hagu odbio Tačijev zahtev, cela optužnica za ratne zločine i dalje na snazi
• „Nisam kriv": Hašim Tači se izjasnio povodom novih optužbi pred Specijalnim sudom za Kosovo
• Hašim Tači se obratio sudu u Hagu: „Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi"

Šta je rekla tužiteljka u završnoj reči?

Tražimo osuđujuću presudu za optužene po svim tačkama optužnice, rekla je.

Radi se o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti i to su ozbiljni zločini, a ove optužbe ne gube težinu sa protokom vremena, rekla je Vest, prenela je Koha ditore.

Istakla je da su optuženi bili pripadnici glavnog štaba takozvane OVK i da su komandanti zona dobijali naređenja od optuženih, a ne obrnuto, prenela je RTS.

Tužilaštvo ostaje pri argumentaciji koju je iznelo u dokaznom postupku, naglasila je.

Tužiteljka je rekla da „od samog početka, nije moglo da izbegne klimu zastrašivanja, a da dokazi ukazuju da je takvih nastojanja bilo čak i u samom Hagu".

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 2020, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu formirano je pošto je tadašnji predstavnik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti sačinio izveštaj o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima.

Optužba za trgovinu organima nema u optužnici.

Tokom 2025, okrivljeni su tražili da budu odbačene sve optužbe za zločine počinjene pre kraja maja 1998. i posle 20. juna 1999. godine, što je sud odbio.

• Kakav trag je Madlen Olbrajt ostavila na Balkanu
• „Ni živ, ni mrtav": Žene sa Kosova već 25 godina tragaju za nestalima
• Ko je bio Adem Jašari - legendarni komandant i „mudri vizionar“ ili „terorista i kriminalac“

Za šta je Tači optužen?

Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti - progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini - protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločinački poduhvat u vezi sa oko 100 ubistava, kao i mučenje i nečovečni tretman u oko 40 pritvorskih centara u periodu od 1998. do 1999. godine.

Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi je bilo protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.

Među njima je bilo Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca, ali i Albanaca.

„Oni su saslušavani i premlaćivani, a to su bili 'srećniji', najmanje 102 ljudi nisu preživeli ta pritvaranja.

„Zločini nisu bili izolovani, već su vršeni sistematski i to se vidi i po rasprostranjenosti", rekao je jedan od predstavnika tužilaštva, prikazujući slajd sa kartom Kosova na kojoj su crvenim tačkama prikazana ubistva.

Zatvori su organizovani na imanjima u Jablanici, Lapušniku, Zlašu, Klečkoj i na drugim mestima.

U periodu kada su se desili zločini 1998. i 1999. godine trajao je rat za nezavisnost Kosova protiv Srbije, u kojem je poginulo više od 10.000 ljudi.

Tači je bio suosnivač grupe koja se borila za nezavisnost i neki ga smatraju herojem na Kosovu.

OVK je osnovana početkom 1990-ih kao militantna grupa etničkih Albanaca, u tadašnjoj pokrajini Srbije.

Tači je pred sudom rekao da je marta 1998. bio student i „politički izbeglica" u Švajcarskoj, kada su srpske snage ubile skoro 50 članova porodice Adema Jašarija i to je njega prelomilo da se vrati i pridruži borcima OVK.

Uveren sam da smo „bili na pravoj strani istorije", iako su sećanja zamaglila neke činjenice, ali niko ne može da piše novu istoriju, dodao je.

„Svako bi na našem mestu uradio isto kada bi im bila uskraćena sloboda.

„OVK je bila vojska običnih ljudi, mnogi od njih su umrli hrabrom smrću i to je bila cena kojom je plaćena sloboda.

„Osećam tugu i bol zbog svih žrtava bez obzira na veru, nacionalnost ili političku pripadnost", rekao je tada Tači.

Pogledajte video: Nestali na Kosovu - prošlost koja proganja

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Bitka za Košare: Tri tumačenja i jedna pesma
• Slučaj Panda: Četvrt veka ćutanja o ubistvu šest mladića u Peći
• Hronologija slučaja ubistva Olivera Ivanovića: Godine bez odgovora
• Ibrahim Rugova, borac za nezavisnost Kosova koji se protivio nasilju
• Ko je bio Nebojša Pavković, general osuđen za ratne zločine na Kosovu
• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra

(BBC News, 02.09.2026)