Dijagnoze autizma su u porastu, ali samo oboljenje možda nije

Autizam se bolje poznaje i bolje mu se postavlja dijagnoza nego ikada pre, što dovodi do pogrešnih zaključaka da je broj slučajeva skočio u nebesa.

Kad je u pitanju bila dijagnoza autizma njenog sina, Šenon Des Ročes Rosa smatra veruje da je na neki način imala sreće.

Kako izgleda poremećaj autističkog spektra (ASD) može u ogromnoj meri da varira među pojedincima, baš kao i između grupe ljudi.

Simptomi kod devojčica se često razlikuju od simptoma koji se javljaju dečaka.

Leo je kao mali, beli dečak, bio deo grupe sa posebno dobro uspostavljenim dijagnostičkim kriterijumima, a neke su primetili i drugi ljudi.

On je kao mali retko uspostavljao kontakt očima i u vrtiću nije reagovao na govor kao druga deca.

Često je ispoljavao kompulzivno ponašanje, kao što je mlataranje rukama i žvakanje odeće.

Lako bi ga ophrvao stres ili bi postao suviše uzbuđen.

Kao posledica toga, Leova dijagnoza iz 2003. kada je imao dve godine, bila je relativno jednostavna.

Ali Rosa nije dobila mnogo smernica u vezi sa narednim koracima.

„Osećala sam se veoma izgubljeno“, kaže Rosa, urednica i majka troje dece koja živi u Kaliforniji.

„Bila sam istinski besna.“

Poput mnogih drugih roditelja, želela je, iznad svega, da zna zašto njeno dete ima autizam.

Videla je na internetu da i drugi roditelji traže iste odgovore.

Neki su verovali da su njihovoj deci naškodile vakcine.

Brojne studije sprovedene na hiljadama dece dosledno nisu pronalazile vezu između vakcinacija i autizma, a vakcinisana deca nemaju veću stopu autizma od nevakcinisane.

Ali bez jasnijeg razumevanja zašto je Leo autističan, Rosa je odlučila da ne vakciniše njenu drugu decu.

Tokom godina, Rosa je shvatila da je pogrešila.

Ne samo da je promenila stav o vakcinaciji, već je i pokrenula internet stranicu Vodič o autizmu kako bi pomogla drugima.

„Saosećam se sa ljudima koji veruju u ove stvari zato što sam prošla kroz sve to.

„Ali sada znam da su to bile dezinformacije", kaže ona.

Pogledajte video o ženi koja je pokrenula mali biznis sa sinom koji ima autizam

Rosina priča je primer kako, posle postavljanja dijagnoze autizma, neke porodice samo traže jasne odgovore.

Početkom 2025. Robert F. Kenedi Mlađi, američki ministar za zdravlje, obećao je „masivne“ istraživačke napore stotine naučnika kako bi se razrešilo ono što je nazvao epidemijom „autizma“ pre septembra iste godine.

Ali decenije istraživanja autizma pokazale su da su ti uzroci složeni i uglavnom genetski.

Najveći razlog za porast dijagnoza autizma najverovatnije nisu ti uzroci, već promena načina na koje se vrši pregledi i kako se postavlja dijagnoza ovog stanja, ukazuju stručnjaci.

Autizam je neurorazvojni poremećaj koji često obuhvata razlike u obrascima mišljenja, obradi čulnih senzacija, komunikaciji i društvenim interakcijama.

Zastupljenost autizma procenjuje se na otprilike jedan do tri odsto u zemljama u kojima je proučavan, mada nema dovoljno podataka u mnogim državama sa niskim i srednjim primanjima.

U zemljama koje ove podatke prate decenijama, dolazilo je do postojanog rasta dijagnoza autizma od sredine 20. veka.

Na osnovu zdravstvenih i obrazovnih zapisa, od 2000. do 2022. prisustvo autizma u SAD povećalo se sa 1-na-150 na 1-na-31.

Ovo prisustvo je poraslo i u Australiji, na Tajvanu i u drugim zemljama.

„To može da deluje zabrinjavajuće za ljude koji ne poznaju kontekst i statistiku“, kaže Zoi Gros, direktorka Mreže autističnog samozasutpanja (ASAN), američke neprofitne organizacije koju vode autistični ljudi.

Nije nužno da se broj slučajeva autizma povećava, ističe Gros.

Tačnije, u porastu je broj dijagnoza.

• Tri problema s kojima se suočavaju roditelji dece sa autizmom
• Da li je kvalitetan život sa autizmom moguć
• Zašto se devojčicama i ženama ređe postavlja dijagnoza autizma

Kao priznato odvojeno stanje, autizam je relativno nov.

Nije bio uvršten u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM) - knjigu sa detaljima o simptomima i preporučenom lečenju stotine mentalnih stanja sve do 1980. godine.

Deca sa ASD-om su često pre toga dobijala pogrešnu dijagnozu stanja kao što je šizofrenija ili nikad nisu ni dobili dijagnozu, kaže Gros.

Ali čak se i ovo priznanje pokazalo veoma uskim.

Kriterijumi iz 1980. godine su, na primer, obuhvatali prve simptome pre 30. meseca života, odsustvo reakcija na druge ljude i kašnjenje u jezičkom razvoju.

Svi navedeni kriterijumi su morali da budu ispunjeni da bi se dobila dijagnoza.

Četrdeset pet godina kasnije, dijagnostički kriterijumi za autizam su prošireni.

Do velike promene došlo je 2013. kad je, prvi put, DSM uveo podkategorije kao što su Aspergerov sindrom pod kišobran poremećaja autističkog spektra (ASD).

• Kako se odrasli bore sa autizmom
• Kako su braća sa autizmom otvorila prodavnicu stripova i ostvarila san
• Autizam: Kad ti dijagnozu postave u 60. godini

Ljudima kojima ranije ne bi bila postavljena dijagnoza ispune kriterijume za nju bi sada verovatnije ispunjavali kriterijume za ovu bolest.

Dijagnostički jaz se takođe smanjio u grupama koje su istorijski bile zanemarivane, kao što su rasne manjine u SAD.

Čak i danas, stope dijagnoza mogu u ogromnoj meri da se razlikuju u zavisnosti od oblasti u kojoj pojedinac živi.

Poremećaj autističkog spektra (ASD) je pronađen kod manje od jednog odsto osmogodišnjaka u Teksasu u aprilu 2025, ali više od pet u Kaliforniji, što najverovatnije odražava razlike u pristupu proceni.

Dijagnoze autizma mogu da pomognu i u dobijanju pomoći kao što su državne povlastice ili više vremena za završavanje ispita.

To su neki potencijalni razlozi da se potraži dijagnoza koja ne bi nužno bila dostupna proteklih decenija.

U međuvremenu, pregledi za autizam su postali osetljiviji, a mnoga deca se pregledaju i otkrivaju ranije nego prethodnih godina.

Veruje se da je i postepeno smanjenje stigme dovelo do više procena autizma kod dece i odraslih, dok su i pripadnici javnosti i zdravstveni radnici postali mnogo svesniji velikog broja pojavnih oblika ASD-a.

Ljudi bolje razumeju i različite načine na koje bi autizam mogao da bude vidljiv, u šta spadaju i „ljudi koji možda ne bi bili registrovani prethodnih godina, a možda imaju manje intenzivne potrebe za pomoći“, kaže Gros.

Ovo važi za mnoge delove sveta.

Jun-Džu Koh, glavna istražiteljka sa Korejskog instituta za društveni razvoj dece, kaže da u toj zemlji mnogi roditelji saznaju za ASD preko društvenih mreža i dolaze na njenu kliniku ranije nego što su to nekada činili.

Sve ovo znači manje skrivenih slučajeva autizma.

„Autistični ljudi su uvek bili prisutni, ali nikada nismo imali dobar osećaj o tome koliko ih ima zapravo", kaže Rosa.

• Paracetamol je bezbedan u trudnoći, ne izaziva autizam: Studija
• Borba porodica da im se prizna status roditelja-negovatelja
• „Kao član porodice": Lični pratioci dece sa smetnjama u razvoju

U genima

Autizam je izuzetno nasledan, što znači da može da se prepiše genetskim faktorima, ali je i veoma složen, kaže Sven Sandin, statističar i psihijatrijski epidemiolog sa Instituta Karolinska u Stokholmu.

ASD je oko 80 odsto nasledan, pokazalo je njegovo istraživanje sprovedeno u pet zemalja sa visokim primanjima.

To znači da oko 80 odsto razlika u riziku od ASD-a potiče od genetske varijacije.

Iza većini slučajeva ASD-a stoji zapravo genetika.

Njegovo istraživanje u Švedskoj pokazalo je da je posebno nasledan među dečacima: 87 odsto za dečake i 75,7 odsto za devojčice.

Kao i sa mnogim aspektima epidemiologije autizma, nije najjasnije zašto, kaže Sandin koji radi i na Medicinskom fakultetu Ikan u bolnici Maunt Sinai u Njujorku.

Ali ono što deluje jasno iz njegovog rada, a u šta spada i jedna od njegovih švedskih studija, jeste da je autizam nasledan u porodicama.

Deca čiji rođeni brat ili sestra imaju autizam bila su 10 puta sklonija da ga i sama imaju, u poređenju sa onima čija braća ili sestre ga nisu imala.

Ako su polubrat ili polusestra imali autizam, deca su bila tri puta sklonija da i sama imaju ovo stanje.

Studije na identičnim blizancima pokazale su da ako jedan ima ASD, 65 do 90 odsto šanse je da će ga i drugi blizanac imati.

Ali saznanje da je autizam nasledan ne znači da je samo jedan gen odgovoran kod svakoga ko ga ima.

Identifikovano je više od 100 gena koji imaju neke veze sa dijagnozom autizma, mada oni nisu nužno vezani samo za autizam i često imaju veze sa drugim stanjima.

Veruje se da kod nekih ljudi u procesu učestvuje hiljade gena.

Pogledajte video: Zašto su protestovali roditelji-negovatelji u Srbiji

Uloga sredine

Ali genetika nije kompletna priča.

„Opšte je verovanje da postoji ogroman broj različitih gena i veoma složena genetska arhitektura i verovatno sa uticajima iz sredine oni pokreću autizam“, kaže Sandin.

Da bi pokušali da pronađu nedostajuće deliće slagalice, istraživači su proučili niz faktora rizika koji se tiču ponašanja i sredine.

Neka objašnjenja su bila oborena, kao što je teorija o „frižider majci“ - da emocionalno hladne majke doprinose autizmu kod njihove dece.

Sandin je skeptičan i prema ideji da su određeni antidepresivi koje su koristili roditelji povezani sa rizikom od autizma kod dece, iako izgleda da zaista postoji veza sa psihijatrijskim poremećajima kod roditelja.

Izgleda kao da postoje i čvrsti, mada pomešani, dokazi da je povećana verovatnoća za autizam povezana sa starijom dobi roditelja.

Moguće da je to zbog veće verovatnoće od novo(spontanih) mutacija u spermi starijih očeva.

Povećani rizik od mutacija bi mogao da pomogne i u objašnjenju povezanosti između prevremenih porođaja i autizma.

Spontane mutacije mogu da povećaju šanse za prevremeni porođaj.

Prevremeni porođaji su povezani i sa društvenim faktorima kao što su niska primanja i nestašica hrane, koji delimično mogu da objasne nagli skok dijagnoza autizma kod manjinske dece u SAD.

Uz to, postoje sugestije da izloženosti u sredini, od pesticida do zagađenja vazduha, mogu da igraju izvesnu ulogu.

Neke studije su pronašle i povezanost sa razmakom između porođaja i zdravljem majki, u šta spadaju dijabetes, pušenje i gojaznost.

Ali se pokazalo i da je teško raspetljati ove činioce.

Nije jasno da li indeks telesne mase majke direktno utiče na autizam, na primer, ili samo starije majke obično imaju viši indeks, kaže Sandin, dodajući da to može da ima veze sa zajedničkim uslovima sredine pre nego da ima direktnu vezu.

Moguće je da makar neki od ovih faktora rizika, iako minorni igrači pojedinačno, mogu biti značajni kad se spoje.

Ali celokupno gledano, stručnjaci su saglasni da većina faktora sredine mora dalje da se prouči pre nego što se donesu zaključci.

Ono što se dosledno isključuje je bilo kakva veza između vakcina, pa čak i određenih sastojaka koje neke od njih sadrže i ASD.

Pogledajte kako izgleda život roditelja dece sa retkim bolestima

To ne zadovoljava mnoge, ističe Gros.

„Mnogi ljudi traže jednostavna objašnjenja, naročito kad je autizam stigmatizovan, i kad im je rečeno mnogo negativnih stvari za invaliditet njihovog deteta.

„Oni žele ne samo objašnjenje već i krivca", dodaje.

Nastali vakuum je stvorio prostor za širenje pojednostavljenih ideja, čak i onih za koje nema dokaza, a koje su iznova oborene.

U SAD, na primer, gde je aktuelna epidemija malih boginja odnela mnoštvo života, manje su šanse da će deca čiji starija braća i sestre imaju ASD i sama biti vakcinisana od malih boginja, zauški i rubeola.

Delimično i zbog davno oborene veze autizma i vakcinacije.

Jedan od razloga zbog kojih je uobičajeno zabrinuti se zbog rasta dijagnoza autizma jeste da društva generalno nisu izgradila dovoljno sistema podrške koji bi pratile dijagnoze, kaže Gros.

Način da se dijagnoza autizma učini manje strašnom bio bi da se poboljša podrška, kaže ona.

Rosa je sa tim saglasna.

Prava kriza, kaže ona, nije kriza autizma, već nege i podrške, koja nije bila dovoljna za Lea, danas 24-godišnjaka, ljubitelja planinarenja i pice.

I dok Rosa nastavlja da traži najbolje načine podrške za sina, istraživači će i dalje pokušavati da proniknu u naučnu pozadinu autizma.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Vrlo retka bolest naše ćerke naterala nas je u potragu za lekom'
• Fridrajhova ataksija u Srbiji: 'Ne znam dokle ću da živim'
• „Vreme vam nije prijatelj“: Život „dece leptira“ u Srbiji
• Kako je živeti sa 'pola srca': Priče Miloša i Skarlet
• „Korak napred, tri unazad": Život sa dijagnozom retke bolesti u Srbiji
• Retka bolest u zabačenom mestu u Brazilu gde su 'skoro svi rođaci'

(BBC News, 02.12.2026)