Маја Узелац

На јесен ће бити пакао, слушамо од почетка лета. Ово нам је мало да данемо душом, па опет све испочетка. Колико пута си чуо цео сценарио? И ево, јесен је ту. И све знаш шта ће да се не сме. А не знаш шта се сме. Али разни смисле… »

У четвртак, 23. септембра у Културном центру Београда, свечаном церемонијом је отворен Аустријски филмски фестивал. Присутнима су се обратили Маја Узелац, уредница филмског програма Културног центра Београда, Адријан Фајкс… »

а) улица Пролетерских бригада која је решила да заборави мрачна времена једноумља која ових дана изгледају као бајка, сан и рај б) давно седиште Демократске странке, раскошна вила сада обрасла у стогодишњи коров ц) нова књига… »

Да ли се Србија променила па су различитости постале нешто нормално и прихватљиво или је тај јаз и нетрпељивост и даље присутан до те мере да они који су другачији никада неће бити потпуно слободни, потпуно регуларни део… »

Је човек која себе ставља у функцију другог. Разлог је увек исти. Са самим собом има јбно озбиљан проблем. Све је лакше у групи. Вредности те групе тичу се леве ствари или особе. Та има оно што би навијач волео. Муда или херца… »

Колико је јака опозиција види се најбоље по томе колико је малвазије по Београду. Све до веселе, сад већ чувене изјаве председника о томе како је истарска малвазија ђубре и одвратно вино које ничему не служи, пили су је понеки… »

Сви знамо да сам имала онај текст где срце почиње словом q. Остала сам дужна овај невини и нежни Где су ствари и даље исте као пре деценију, три или пет Где је то? У срцу. Срцу ствари. А оно је у срцу деце. Имам двоје… »

Знам, рекла сам на (од)море се мора, али како се иде на море кад само мало даље на овој истој кугли људи бацају бебе преко бодљикавих жица, јер све је боље од сопствене власти? Па се неке набоду. Па неки британски војник… »

Винча је горела неколико дана, било је вике, драме и галаме, упс - шести дан потом, ни виљушкаром нема шансе да се пробијем довољно дубоко у прошлост да бих пронашла текст који сам тих давнијех дана читала на једном… »

Једном годишње, градски човек отискује се у авантуру. Нема везе што је можда ол инклузив хотел, а испред је базен и ђакузи. Оно велико живо што је поред, пипнуће прво опрезно ногом…а после – сви знамо шта је после. Кад се једном… »