Пола века са чекићем у руци: Казанџија Бошко Деспотовић из околине Нове Тополе: „Нема казана ни добре ракије без ковачке руке“
Блиц 02.01.2018 | Милан Пилиповић
Казанџијски занат Бошко Деспотовић из лијевчанског села Кочићево код Нове Тополе и сада воли истим жаром као пре педесет година, када је вештину обликовања бакра ковањем изучавао код чувеног мајстора Ђорђа Радића у Новој Градишки.
У Бошковој радионици и испред ње, казњеви за ракију различитих величина пресејавају се на сунцу. Док блешти боја бакра, а ватра под ћумуром жари метално прстење, мајстор жали што је усамљен у овом послу. - Цели дан можете путовати у било којем правцу одавде, нигде више нећете наћи казанџију. То је тужно јер показује да нестаје овај занат, а посао презима индустрија. Ипак, нема казна ни добре ракије без ковачке руке – говори Бошко Деспотовић
