Против свега што је учињено од Адама

Без идеје о промашеном универзуму, призор неправде у свим режимима довео би чак и безвољника до луђачке кошуље. Уништавање даје осјећај моћи и ласка нечему мрачноме, исконском у нама. Потајна задовољства неког бога можемо одгонетнути не у грађењу, него у уништавању. Одатле привлачност рушења и илузија које оно изазива код луђака свих доба. Свака генерација живи у апсолуту: понаша се као да је стигла на врхунац, ако не на крај, повијести.