"Ми се тресемо и гушимо од отрова, а она стоји и хладно нас гледа": Исповест Радомира који је преживео тровање у Коларима

Много волим кафу. Мој зет Драган не, али тог дана кад су нам понудили, он је прво затражио чај, а онда се предомислио и узео кафу. Он пије врућу, а ја хладну. После неколико гутљаја њему је позлило. Почео је да се гуши и зноји, да се тресе... Пита ме: "Радомире, је л' теби кафа добра?" Ја кажем: "Добра ми је". После минут и ја сам почео да се тресем, гушим, сва одећа у секунди ми је била мокра... Овако прича Радомир Тодоровић, један од тројице