Promene raspoloženja zavise od biološkog sata
Naučnici smatraju da je ovo upozorenje urbanim sredinama koje nisu u skladu sa prirodnim ritmom.
Promene rada unutrašnjeg biološkog sata povećavaju rizik od poremećaja raspoloženja, smatraju naučnici.
Sat otkucava u skoro svim ćelijama ljudskog tela, a dnevni ritam rada ćelija menja se u toku dana.
Istraživanje Psihijatrije Lanset, koje je obuhvatilo 91 hiljadu ljudi, pokazalo je da je poremeđaj rada biološkog sata povezan sa depresijom, bipolarnim poremećajem i drugim problemima.
Naučnici iz Glazgova tada su izjavili da su rezultati istraživanja upozorenje društvu da postajemo sve manje usaglašeni sa prirodnim ritomom.
Mršavljenje uz pomoć društvenih mreža
Iako se istraživanje nije bavilo uticajem mobilnih telefona, profesor Daniel Smit, istraživač univerziteta u Glazgovu, rekao je za BBC da je moguće da su ljudi koji su učestvovali u istraživanju, a koji su imali navedenih problema, koristili mobilne telefone u toku noći.
„Mobilni telefon isključujem u deset sati uveče. Janso je da ljudi nisu stvoreni da bi noć provodili gledajući u ekrane, već da bi spavali", kaže profesor Smit.
Učesnici u istraživanju nedeljama su nosili monitore koji su beleželi poremećaje u unutrašnjem biološkom satu.
Poremećaj unutrašnjeg sata zabeležen je kod ljudi koji su noću bili aktivni i neaktivni tokom dana.
Ta grupa ljudi ima između šest i deset odsto veće šanse da razvije poremećaj promene raspoloženja od ljudi koji su aktivniji tokom dana i mirni tokom noći.
Istraživanje je pokazalo da je veći procenat obolelih od depresije, bipolarnog poremećaja i usamljenosti među ljudima koji imaju problema sa unutrašnjim biološkim satom.
Za sada nije poznato da li je poremećen biološki sat uzrok ovih oboljenja ili je samo jedan od simptoma.
Cirkadijalni ritam
Cirkadijalni ritam ili biološki ritam u telu čoveku ima snažne efekte na čovekovo telo.
Utiče na raspoloženje, hormone, temperaturu tela i metabolizam.
Svakoga jutra, rizik od srčanog udara je veći jer telo tada dobija gorivo za početak novog dana.
„Istraživanje nam pokazuje da je potrebno uložiti više u proučavanje uticaja biološkog ritma i načina na koje društva funkcionišu", kaže profesor Smit.
Smatra da bi bilo previše kontraverzno reći da je potrebno „promeniti navike kada je posao i škola u pitanju kako bismo rasporede uskladili sa prirodnim ritmom".
Mnogi učesnici istraživanja bili su u poznim godinama.
„Populacija nad kojom je vršeno istraživanje nije idealna, obzirom na to da većina mentalnih poremećaja počinje u dvadesetim godinama", smatra doktor Ajden Dorti sa Univerziteta Oksford.
Međutim, doktor Dorti veruje da je istraživanje vredno zbog toga što pruža mogućnost da se na sličan način prouči kako „adolescenti i mladi vide i razumeju uzroka, posledica i prevencije mentalnih poremećaja".
(BBC News, 05.17.2018)
