Промене расположења зависе од биолошког сата
Научници сматрају да је ово упозорење урбаним срединама које нису у складу са природним ритмом.
Промене рада унутрашњег биолошког сата повећавају ризик од поремећаја расположења, сматрају научници.
Сат откуцава у скоро свим ћелијама људског тела, а дневни ритам рада ћелија мења се у току дана.
Истраживање Психијатрије Лансет, које је обухватило 91 хиљаду људи, показало је да је поремеђај рада биолошког сата повезан са депресијом, биполарним поремећајем и другим проблемима.
Научници из Глазгова тада су изјавили да су резултати истраживања упозорење друштву да постајемо све мање усаглашени са природним ритомом.
Мршављење уз помоћ друштвених мрежа
Иако се истраживање није бавило утицајем мобилних телефона, професор Даниел Смит, истраживач универзитета у Глазгову, рекао је за ББЦ да је могуће да су људи који су учествовали у истраживању, а који су имали наведених проблема, користили мобилне телефоне у току ноћи.
„Мобилни телефон искључујем у десет сати увече. Јансо је да људи нису створени да би ноћ проводили гледајући у екране, већ да би спавали&qуот;, каже професор Смит.
Учесници у истраживању недељама су носили мониторе који су бележели поремећаје у унутрашњем биолошком сату.
Поремећај унутрашњег сата забележен је код људи који су ноћу били активни и неактивни током дана.
Та група људи има између шест и десет одсто веће шансе да развије поремећај промене расположења од људи који су активнији током дана и мирни током ноћи.
Истраживање је показало да је већи проценат оболелих од депресије, биполарног поремећаја и усамљености међу људима који имају проблема са унутрашњим биолошким сатом.
За сада није познато да ли је поремећен биолошки сат узрок ових обољења или је само један од симптома.
Циркадијални ритам
Циркадијални ритам или биолошки ритам у телу човеку има снажне ефекте на човеково тело.
Утиче на расположење, хормоне, температуру тела и метаболизам.
Свакога јутра, ризик од срчаног удара је већи јер тело тада добија гориво за почетак новог дана.
„Истраживање нам показује да је потребно уложити више у проучавање утицаја биолошког ритма и начина на које друштва функционишу&qуот;, каже професор Смит.
Сматра да би било превише контраверзно рећи да је потребно „променити навике када је посао и школа у питању како бисмо распореде ускладили са природним ритмом&qуот;.
Многи учесници истраживања били су у позним годинама.
„Популација над којом је вршено истраживање није идеална, обзиром на то да већина менталних поремећаја почиње у двадесетим годинама&qуот;, сматра доктор Ајден Дорти са Универзитета Оксфорд.
Међутим, доктор Дорти верује да је истраживање вредно због тога што пружа могућност да се на сличан начин проучи како „адолесценти и млади виде и разумеју узрока, последица и превенције менталних поремећаја&qуот;.
(ББЦ Невс, 05.17.2018)
