Годо, то све трепери!
Данас 15.07.2018 | Пише: Павле Угринов
Душан Матић Моји краћи или дужи сусрети и разговори са Душаном Матићем трајали су већ неколико година, још од нашег првог виђења 1948. на пријемном испиту за Позоришну академију.
Био је ректор Академије, али и омиљени професор, који у нама није видео само вредне студенте већ будуће стратеге уметности и културе Београда и градова наше земље. Радо се дружио, али будући истанчаног укуса, позивао је неке одабране и, на неки начин, градио права пријатељства са млађом генерацијом. Живео је прилично затворено, изолујући се од градских вести и најчешће књижевних размирица и интрига, те је од нас могао да добије друге, праве
