Hrvati su moju porodicu proterali iz Knina, mislili su da sam mrtva, granate su padale, a krvavi ljudi ležali pored puta: Moji su se vratili u zapaljenu kuću. Želim da znam šta tačno "gospoda" slavi?
Telegraf 04.08.2018 | Kristina Bezbradica - k.bezbra
Iznenadna poseta komšije promenila je sve. Trčao je sav uzjapuren i govorio mojoj mami: "Pakuj djecu i bježi, Knin je pao"
Kilometarska kolona Srba u strahu od terora hrvatske vojske napušta svoje domove. Među njima sam i ja, beba od dvadeset meseci. Mama me nosi u naručju i plače na sav glas! Dehidrirala sam, borim se za život, a lekara nema. Nema ni tate, eno ga na ratištu, rekli su nam da je poginuo braneći Krajinu. Vruć je avgust bio te '95. Tog dana je u našoj kući bila uobičajena atmosfera. Tata je već bio na položaju, a mama je strahovala od svake granate