Аутоцензура је рак књижевности

Аутоцензура је најопаснија и најтеже излечива болест уметности – њен рак. И као што је, бар према извесним теоријама, рак виртуелно својство самог живота, болест од које потенцијално сви патимо, само што код свих не добија или не стигне да добије клиничке форме, тако је и аутоцензура природно својство уметности, ако се она схвати у свом најширем смислу: као однос једног човека са свим осталим. Будући да је тај однос ЈЕДНОСТРАН, НЕРАВНОПРАВАН,