Ходо Катал – О ХУСЕИНУ КАПЕТАНУ ГРАДАШЧЕВИЋУ

Витеже дивни, сунце Семберије,Са твојим мачем перо не једначим,Бојак си био, на мегдан са јачим,Земља те туђа под каменом крије. Царство што презре, за рад отаџбине,Свјетлост Истока залуд што ти нуди,Јер за домовину штит су твоје груди,Када се уз пјесму на бојишту гине. Ах то бојно поље, чудесна красота,Са истока вапај стиже и до мене.Кротим га у себи а паклене сјене Над Босном су опет, ко нека похота.И ја сам презрео, бојнога ми штита,Све,