Људи који нестају
Данас 19.10.2018 | Пише: Нина Л. Хрушчова
Од војних хунти које су владале Аргентином и Чилеом 1970-их и ’80-их до Стаљиновог режима челичне песнице у Совјетском Савезу, диктатуре су дуго током историје познате било по томе што су чиниле да њихови противници „нестају“.
Данас изгледа да се ова злокобна пракса поново упражњава. Под војним режимима у Чилеу и Аргентини, човек је могао да буде бачен из хеликоптера у море, и да никада не буде пронађен. Људи су могли да буду убијени и затим спаљени до непрепознатљивости или убачени у креч, како би се убрзао распад тела, и закопани у необележеном гробу. У Стаљиновом Совјетском Савезу, некога су могли да покупе и одведу у Лубјанку (седиште КГБ-а) или у неки други
