Поруке (из) цеви
Данас 18.11.2018 | Пише: Божидар Андрејић
Док размишљам како нам оним бургијама за лоботомију убризгавају кич у (об)лику гипсаног коња што по пустињи трга Славија вукља ону кочију, не могу а да се не подсетим недалеког, багремореда у београдској Његошевој улици. (А док читате, молим, мислите шире од дрвореда.)
Пре извесног броја годиница, заменик садашњи, а бејаше тад, чини ми се градски менаџер, а свакако комшија дрвореда, објави једну лепу акцију. Посадиће се ново дрвеће, а поређаће се, први пут у историји, и тамо где га није било. И би тако. Свакодневно пролазим крај тог багремовог строја, запажам, размишљам и питам се… Ко је задужен да брине о багрем-дрвећу? Јер, теренско истраживање (хвали ме, маторог, уредник што се понекад ови колумничићи
