Интервју петком: Коракс: Празан простор – некада и сада
„За тренутак сам помислио, да нисам Вучић?" - овако је познати карикатуриста прокоментарисао велики аплауз који је недавно добио у Београду.
Предраг Кораксић Коракс се смешка док слуша аплауз више од две стотине људи који га на ногама поздрављају након што се попео на бину општине Стари Град у Београду.
„За тренутак сам помислио, да нисам Вучић?&qуот;, каже након неколико минута, када је аплауз престао.
Говори на трибини која је претходила отварању изложбе која је требало да се одржи две недеље раније у Лазаревцу.
Карикатуре Предрага Кораксића Коракса и Душана Петричића, које су биле изложене у лазаревачкој библиотеци како би се обележио 9. новембар, Светски дан борбе против фашизма и антисемитизма, уклоњене су само неколико дана након отварања.
Невешто објашњење директорке библиотеке и телефонски позив усред давања изјаве новинарима, након чега је одбила да даље коментарише случај, за карикатуристу који деценијама у назад ствара инспирисан политичким животом у Србији, нису изненађење.
„Стварно одвратно. То је на адресу ове власти. Сцена која тачно говори где ми живимо&qуот;, овако коментарише све што се десило последњих недеља.
Каже да не зна да ли је директорка Јасмина Иванковић „знала о којим се ауторима ради.&qуот;
„Ако је знала, свака јој част, ако није, онда, гледали смо страховиту сцену, гледате жену која је јако уплашена, очекује неке последице, вероватно да ће изгубити посао&qуот;, каже Коракс.
„Празно је лепо&qуот; - времеплов
Коракс је пре скоро седамдесет година знао да ће се овакве ствари дешавити - прву карикикатуру насликао је са 17 година и био убеђен да је цртање оно чиме ће се бавити.
Од првих карикатура у „Јежу&qуот;, затим „Вечерњим новостима&qуот;, „Нашој борби&qуот;, па све до „Времена&qуот; и дневног листа „Данас&qуот;, познат је по уређивачкој политици која је само његова.
„Ако неко од мудрог руководства одлучи да се карикатура не објави, ја ћу напустити тај лист&qуот;, каже.
Из „Вечерњих новости&qуот; је отишао деведесетих, након четврт века, али тек након три године надмудривања са уредништвом - отказ који је желео, добио је тек када је промењен правилник листа по коме отказ може да добије свако ко се противи уређивачкој политици.
Коракс је био тај.
„Неко је деведесетих наговорио кустоса галерије Себастијан у Кнез Михајловој да се одржи изложба мојих карикатура. Он појма није имао о коме се ради и ја сам тамо отишао, опремио изложбу и неких двадесетак минута пре отварања, видим да су извађене неке карикатуре и да их нема&qуот;, сећа се.
У то време, инспирисан дешавањима у Босни, интензивно је цртао Слободана Милошевића и Радована Караџића.
Када је питао кустоса зашто су уклоњене карикатуре, добио је одговор - због степеница.
„Рекао ми је да није згодно, степенице до управникове канцеларије су одмах до изложбеног простора, а (Никола) Шаиновић често свраћа код управника, па није згодно да то види&qуот;, прича.
Коракс је затим засукао рукаве, сам извадио све карикатуре и оставио празну галерију.
„Празно је лепо&qуот; - биле су последње речи текста „Неподобни Коракс&qуот; објављеног после изложбе у недељнику Време.
Неподобни Коракс на кафи са председником
Коракс има мали проблем - док испијамо кафу након трибине на којој су учесници изјавили да су помало збуњени великим бројем посетилаца - прича ми да је целог дана трагао за темом како би нацртао карикатуру за „Слободну Европу&qуот;.
Публика никада није била проблем, али са темама је већ другачије, каже.
„Постоји огроман број карикатура које сам већ урадио на одређене теме и сада, ја имам проблем да направим нову карикатуру на исту тему. То заиста није једноставно. Тада копате, вучете, тражите&qуот;.
Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку
Мотив фикуса, популаран у Кораксовим радовима деведесетих, у време председниковања Милана Милутиновића, вратио се са председницом владе Аном Брнабић.
„Ми имамо много фикуса. Али овај је врло карактеристичан. Издваја се на неки начин&qуот;, каже.
Иако је Милутиновић на Кораксовим карикатурама седео у ћошку док Ричард Холбрук и Слободан Милошевић разговарају, или као рибица у Милошевићевом акваријуму, баш је са Милутиновићем попио прву кафу у председничком кабинету.
„Он је скупљао те карикатуре и када ме је позвао да попијемо кафу, питао сам га зашто их скупља. Рекао је: - Па, хоћу да оставим сину&qуот;, смеје се Коракс и слеже раменима.
Исто је реаговао када га је деценију касније, када карикатуре већ ствара на рачунару, Борис Тадић позвао да попије кафу на истом месту.
„Послао је неког свог секретара, издавио сам стотинак карикатура на којима је Тадић, па је овај изабрао неких двадесетак најбенигнијих&qуот;, прича.
Након тога је уследио позив на кафу у кабинет украшен карикатурама.
Актуелни председник Србије Александар Вучић Коракса још није позвао на кафу, иако је гунгулу насталу због карикатуре на којој Адолф Хитлер и Јозеф Гебелс држе у наручју посланике Српске напредне странке Александра Мартиновића и Владимира Орлића, оценио показатељем постојања демократије у Србији.
Спорна карикатура настала је, објаснио је Коракс тада медијима, док је гледао пренос Скупштине и чуо како посланик Александар Мартиновић говори да лист Данас спроводи „харангу против СНС-а која је незабележена још од времена Гебелса и Хитлера&qуот;.
„Хумор је убитачан за тоталитарне режиме, карикатуре су пресуде&qуот;, рекао је тада Коракс новинарима.
Суморно-смешна реалност
„Оног момента када осетим да нешто морам да искажем, ја ћу то да урадим без обзира на све&qуот;, рекао је на трибини и насмејао присутне уз још један дуг аплауз.
Поновио је и оно што годинама говори о својим карикатурама: „Ако се осетите супериорно када погледате карикатуру, онда је то права ствар&qуот;.
Још једном смех и аплауз у публици.
Након трибине и аплауза, коментаришући да хумора има све мање, опет говори о супериорности. Ових дана га није много шта насмејало, прича ми.
„Шта нам остаје? Да погледамо карикатуру и осетимо се супериорно. Али, после када погледате у тањир, другачија је ситуација&qуот;.
Присећа се како није било лако отићи из „Вечерњих новости&qуот;, највише због колега које је тамо упознао и читаве генерације карикатуриста са којима је радио.
„Душка Петричића сам примио кад је добио Пјерову награду. Ту је био је Стево Страчковски, Борислав Шајтинац - они више не живе у Србији&qуот;.
&qуот;Свет у који се болно не уклапамо&qуот;
Интервју петком: Лига изузетних жена
Тржиште у Србији је веома мало, каже.
„Сомборац је једини који се појавио касније. Ми немамо посла за младу генерацију и онда, наравно, нико не покушава да се бави овим послом&qуот;, мршти се.
За Коракса сат откуцава - има мање од две недеље да заврши календар који већ неколико година уназад припрема за Нову годину.
Објашњава да није лако направити 12 карикатура и једну насловницу, нарочито када свака од ових 12 треба да исприча причу везану за одређени месец.
„Решио сам да ове године нацртам свих дванаест и тек онда одлучим којим ће редоследом ићи&qуот;, каже.
Пита ме да ли размишљам у фотографијама.
„Шешељ има огроман стомак, цео цртеж заузима - скоро две трећине је његов стомак, а он се клибери у самом ћошку. Снег пада, на његовом стомаку има снега и на том снегу, на зарђалој кашици, спушта се Вучић&qуот;, смеје се и описује ми једну од карикатура које је већ насликао, али јој још није нашао одговарајући зимски месец.
Ипак смо се насмејали.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.23.2018)
