Била сам у "Лази Лазаревић" и најмрачније одељење болнице није оно што ме је дотукло: Највећи шок уследио је кад сам срела колегиницу са факултета (фото)
Телеграф 01.01.2019
У Лази сам срела вршњакињу и у њој видела себе, кад сам рањива, сломљена и вапим за помоћ
За 20 минута, колико сам стајала испред клинике "Лаза Лазаревић" чекајући колегу фотографа, ниједан човек није прошао поред те зграде. Људи су искључиво ишли уским путићем прекопута Лазе и буквално свако ко би туда прошао, погледао би ме испод ока. "Вероватно мисле да сам луда", врзмало ми се по глави и није било нимало пријатно. Ако је тешко само стајати испред Лазе, изложен свим тим осуђујућим погледима странаца, колико ли је тек тешко јавно
