Македонија и Грчка: Да ли се 27 година дуга свађа око имена ускоро завршава

Све очи упрте су у грчки парламент од кога се очекује да гласањем о ратификацији спорзума са Македонијом одобри промену назива северног суседа.

Уколико се посланици у грчком парламенту буду сложили, држава Македонија постаће Република Северна Македонија.

Неспоразуми у вези са именом ове бивше југословенске републике трају већ 27 година, а протести незадовољних грађана су чести, како у Атини, тако и у Скопљу.

Македонски парламент већ је ратификовао споразум, а сада се од грчког парламента очекује иста одлука.

Да ли ће се десити?

Чини се да грчки премијер Алексис Ципрас има довољно снаге и посланика који га подржавају. Он је пре само недељу дана одолео гласању о неповерењу влади.

Дебата о ратификацији споразума почела је у среду.

Последња истраживања јавног мњења показују да две трећине Грка не одобрава ратификацију споразума.

Неколико десетина хиљада људи на улицама Атине у недељу је протестовало против промена имена Македоније.

Зашто је било потребно толико дуго да се постигне споразум?

Северна регија Грчке, Македонија, где се налази други највећи град, Солун, годинама је део ове земље.

Са распадом Југославије, родила се нова држава, са старим именом које се већ користи у Грчкој - Македонија.

Грци, поносни на Александра Великог и његовог оца Филипа Другог Македонског, били су љути - посумњали су да би северни сусед могао имати амбиције да преузме део територије северног региона Грчке.

Амерички дипломата Метју Нимиц годинама је покушавао да пронађе заједнички језик за посвађане комшије.

Решавање несугласица око имена био је велики део посла који је Нимиц обављао, имајући у виду да је Грчка радила на томе да осујети покушаје Македоније да се придружи НАТО-у и Европској унији.

Након више од четврт века тензија, суседи су добили нове владе, расположеније за сарадњу.

Заев за ББЦ: Референдум је позитивна лекција и за Европу

„Име државе важно и Албанцима и Македонцима&qуот;

У јуну 2018. године, у пограничном подручју Преспа, на грчкој страни Преспанског језера, премијер Грчке Алексис Ципрас и премијер Македоније Зоран Заев потписали су споразум о промени имена Македоније.

Македонија је прихватила споразум - најпре у септембру, на референдуму на који је изашла свега трећина становника, а затим и ратификацијом споразума у парламенту.

Следећи корак је ратификација у грчком парламенту.

Шта ће се променити?

Македонија би требало да добије ново име које ће сви бити обавезни да користе.

Република Северна Македонија или Северна Македонија, нови је назив који ће заменити име Македонија, како се ова држава зове од стицања независности од Југославије.

Македонски језик задржава исти назив, а становници грчког северног суседа остају Македонци (грађани Републике Северне Македоније).

хттпс://твиттер.цом/јенсстолтенберг/статус/1006587446669250561

---

Споразум између Грчке и Македонија подразумева и:

• „Уздржавање од сваког облика иредентизма (тежње за повратком дела територије за коју се верује да припада одређеној групи) и ревизионизма&qуот; - овај део договора требало би да ублажи страхове Грка да Македонци желе да припоје северну регију ове земље

• Оснивање експертског тима који ће размотрити на који начин објективно интерпретирати историју

• Називи Македонија и Македонац односе се на другачији историјски контекст и културно наслеђе - односе се на јужне Словене, а не на старе Грке

• Република Северна Македонија поново ће размотрити статус јавних зграда и споменика чији се називи односе на историју античке Грчке

Непопуларност промене имена

Велики број Грка се не слаже са променом имена Македоније.

Хиљаде људи протестовало је недавно на улицама Атине.

Премојер Алексис Ципрас изгубио је коалиционе партнере, десно оријентисану партију Независне Грке, баш због споразума о промени имена.

Опозициона партија Нова демократија сматра да се споразумом са Македонијом игнорише воља већине Грка.

Међутим, број људи који су протестовали на улицама мањи је него раније, каже професор Пандио универзитета Димитрис Кристополус.

„Главна политичка порука протеста је да је Македонија једна и да је Грчка екстремно националистички настројена земља&qуот; сматра Кристополус.

То је супротно поруци опозиције која има проблем са тиме што је Грчка признала македонски језик и становнике Северне Републике Македонија назива Македонцима уместо Северним Македонцима.

Што се Македонаца тиче, и њима ће бити потребно мало времена да се навикну на ново име, иако немају превише симпатија према њему.

„Мораћемо да радимо на сопственом идентитету&qуот;, каже професор Универитета у Скопљу Горан Јанев.

„Нико не може бити срећан док ради нешто под уценом међународне заједнице. Дозволили су Грцима да се скоро три деценије понашају као размажена деца&qуот;.

Да ли свађа око имане има везе са Александром Великим?

Делом, да.

Грци сматрају да Македонија део хеленског наслеђа.

Местом рођења Александра Великог смтра се Пела у регији Македонија у Грчкој.

Држава Македонија није помогла односу са Грчком када је аеродром у Скопљу преименовала у Аеродром Александра Великог, нити када је исто назвала аутопут који пролази земљом од границе са Србијом до границе са Грчком.

Исти аутопут се за време Титове Југославије називао Аутопутем братства и јединства.

То сада више није тако.

Аеродром је још једном променио назив и сада авиони слећу на Међународни аеродром у Скопљу, а аутомобили путују аутопутем Пријатељства.

Док Александар Велики остаје моћан и значајан симбол, горких успомена између суседа има и из скорије прошлости.

Када су Турци отерани за време Балканских ратова 1912-1913, ослобођене територије подељене су између Грчке и Србије, међутим, део је припао и Бугарској.

Грчка и Македонија постигле договор око имена

Сви наши референдуми

За време Другог светског рата, Бугарска, савезник нацистичке Немачке, окупирала је Грчку и Македонију која је тада била део Југославије.

Комунисти из Југославије и Бугарске одиграли су значајну улогу у грчком грађанском рату који је уследио након примирја.

Македонци и данас памте истеривања десетина хиљада грађана након Другог светског рата.

Има ли наде за будућност?

Велики део споразума односи се на сарадњу две државе у будућности, нарочито у областима саобраћаја, инфрастутуре, индустрије и туризма.

Обе стране већ раде на развоју.

„Упркос свему, највећи инвеститотри у Македонији су Грци. Рационална веза и интерес већ постоје&qуот;, каже Кристополус.

Једна од највећих нада споразума је успостављање Интердисциплинског комитета експерата који би требало да се бави истраживањем да ли је уџбеницима, мапама и историјским књигама у обе земље потребна ревизија.

„Веома је тешко. Годинама су ствари гуране под тепих и до истине и помирења се никада није стигло&qуот;, каже професор Јанев.

(ББЦ Невс, 01.24.2019)