Nevidljivi pale svetlo u sveopštoj pomrčini
Danas 13.04.2019 | Piše: Rade Radovanović
LJUDI, SEĆANJA Ratko Božović Autografiju vidim kao koprenu samozaborava. Tu su i opasnosti govora o sebi.
Neizbežne su greške u percepciji sopstvenog života. Prisutna je i loša navika da se mnogo priča o sebi. *** Kao jugoslovenski oficir, 1941. godine, moj otac iz Banjaluke odlazi s vojskom da se bori s okupatorom. Majku, brata i mene proteruju iz mesta mog rođenja. Putovanje do Nikšića za mene je bio jedan od najtraumatičnijih doživljaja u detinjstvu. Pamtim zabrinuto majčino lice i njen strah, koji se preneo i na nas. Doživeo sam to kao
