Тренутак вечности 63. падобранске (9): Под кишом рафала и експлозија
Вести онлине 20.06.2019 | Ђ. Баровић
„Већ сам скоро испод њих. Полазим нагоре и одједном су запуцали. Почело је да пршти око мене на све стране, па ми се чинило да сви Шиптари само у мене пуцају“. Опалих неколико кратких рафала ка њима иако их нисам добро видео, само су силуете брзо промицале. Бацих се на земљу. Око мене се и даље подижу мали облачићи прашине кад зрна ударе близу. Почех да се котрљам улево, пуцам опет нагоре. Брзо променим положај, опет падам на земљу, пуцам, а око мене не престају рафали. Шиптари почињу да бацају
„Нисам сигуран да ли сам погођен, немам времена за размишљање. Опет мењам положај у кратком скоку, клекох на колена, хоћу да припуцам на њих. Гледам у шипражје изнад мене, не видим их. Чух зујање пролетелог зрна. Опет ме гађају, питам се одакле. Немоћан сам, не видим их, а они мене виде и гађају. Хоће да ме убију и тачка. Хвата ме бес, осећам се као зец. Опет у страну пар корака и залегох иза једног густог жбуна. Престаде зујање пролетелих
