Trenutak večnosti 63. padobranske (9): Pod kišom rafala i eksplozija
Vesti online 20.06.2019 | Đ. Barović
„Već sam skoro ispod njih. Polazim nagore i odjednom su zapucali. Počelo je da pršti oko mene na sve strane, pa mi se činilo da svi Šiptari samo u mene pucaju“. Opalih nekoliko kratkih rafala ka njima iako ih nisam dobro video, samo su siluete brzo promicale. Bacih se na zemlju. Oko mene se i dalje podižu mali oblačići prašine kad zrna udare blizu. Počeh da se kotrljam ulevo, pucam opet nagore. Brzo promenim položaj, opet padam na zemlju, pucam, a oko mene ne prestaju rafali. Šiptari počinju da bacaju
„Nisam siguran da li sam pogođen, nemam vremena za razmišljanje. Opet menjam položaj u kratkom skoku, klekoh na kolena, hoću da pripucam na njih. Gledam u šipražje iznad mene, ne vidim ih. Čuh zujanje proletelog zrna. Opet me gađaju, pitam se odakle. Nemoćan sam, ne vidim ih, a oni mene vide i gađaju. Hoće da me ubiju i tačka. Hvata me bes, osećam se kao zec. Opet u stranu par koraka i zalegoh iza jednog gustog žbuna. Prestade zujanje proletelih
