Погрешан воз
Данас 31.07.2019 | Пише: Светислав Басара
Гвоздено је правило да друштва које не знају куд ударају – а наше је традиционално једно од таквих – егзистенцијални минимум стабилности и функционалности постижу псеудорелигиозним окупљањем око неке мана личности (српски – вожда), која ударнички зна да не зна куд удара. (Обавестите се на Википедији шта је то „мана личност“).
Немање појма куд се удара додатно се компликује у срединама у којима политичка бајаги „алтернатива“ (мотивисана једва прикривеним алтер егоизмом) исто толико (можда и мање) нема појма куд удара, али тврди да би знала боље да не зна куд удара од владајућег незнања куд се удара. Квака је у томе што боље не може. Кад се не зна куд се удара, сасвим је свеједно куд се удара, као у оном пословичном случају уласка у погрешан воз у коме је полазна станица права, али
