Парос - грчко рајско острво одбацује пластику
Парос постаје прво острво на свету на ком неће бити пластичног отпада.
Сунце залази, а Стела Кервело шета плажом држећи у рукама гомилу пластичног смећа. Ту су распаднуте пластичних кеса, светлећи штапићи бачени након рејв журке на оближњем Миконосу и кутија за храну из Турске.
„Погледајте, овде можете видети микропластику&qуот;, каже Стела показујући на тачке које пливају на морским таласима.
Као и на другим острвима, смећа на Паросу је највише током лета када се мештанима којих има само 13.000 придружи преко 400.000 туриста.
- Музика, пластика и бука: Да ли су фестивали велики загађивачи
- Климатске промене: Дванаест година за спас планете? Пре ће бити 18 месеци
Ипак, ово острво може постати прво острво на свету на ком неће бити пластичног отпада. То је велики изазов.
У јеку сезоне, у бело-плавим кафићима који се налазе у центру, свакодневно се искористи око 1.000 пластичних шоља за понети.
Хиљаде пластичних боца воде стиже сваког јутра, јер многи мисле да вода са чесме није за пиће. Локални водовод тврди да је са водом све у реду.
„Врло брзо схватите реалност када живите близу мора&qуот;, каже Зана Контаманоли која је и покренула кампању за забрану пластике.
Због финансијске кризе у земљи, грчки систем управљања отпадом претрпео је велико смањење трошкова. У пракси ово значи да се отпад не одваја за рециклирање, као и да многе депоније нису у складу са стандардима ЕУ.
Шокантних 95 одсто отпада на Медитерану је пластика.
Али у року од три године то може да се промени.
Зашто је Парос добро место за почетак
Становнице Пароса Стела Кервело и Зана Контаманоли покренуле су иницијативу Чисти плави Парос (Цлеан Блуе Парос) у коју су се укључили локални званичници и активисти невладиних организација.
„Била сам заиста шокирана кад сам стигла. Нисам могла да верујем колико пластичних чаша се налази око плаже&qуот;, каже Кервело која се на Парос доселила из Француске 2016. године.
У међувремену, Џо Ројл из добротворне организације Комон Сис покушавала је да пронађе медитеранско острво које би послужило као пример острва без пластике.
„Острва су микрокосмос система који нам омогућава да јасно видимо токове материја&qуот;, каже Ројл.
„Имамо једно пристаниште у које све улази тако да заиста можемо да проценимо да ли процеси које примењујемо имају смисла.&qуот;
Парос је изабран због тога што промене у броју становништва усложњавају проблем, али и због тога што је Ројл током посете острву сазнала да се мештани већ боре против пластике.
„То је оно што острву треба&qуот;, каже Кервело.
Први задатак тима био је да убеди што већи број локалних предузећа да не користе „бесмислену пластику&qуот; као што су сламчице и флаширана вода.
„Од 70 предузећа која смо посетили, 50 се пријавило&qуот;, каже Зана Контаманоли.
Како предузећа да помогну Паросу
- Препознајте проблем који изазива коришћење пластике
- Пробајте да смањите коришћење пластичних флаша, сламчица, шољица за кафу и кеса
- Почните да рециклирате
- Процените колико су те промене сврсисходне
Други велики изазов био је управљање отпадом.
Четрнаест предузећа одваја пластичне шољице и флаше који имају већу вредност приликом рециклирања.
Пластика се затим на копну рециклира у нешто што се може користити на острву, па се од пластичног смећа праве и клупе.
„Истраживања показују да кад се отпад раздваја због рециклирања, мања је вероватноћа да ће људи само бацати смеће и тако загађивати околину&qуот;, каже Контаманоли.
Велики изазови
Међутим, тим се сусреће и са много препрека. Већина канти на острву се не затвара, па јаки егејски ветрови бацају отпад у море.
Многи становници су одушевљени пројектом, али још увек има оних које треба убедити.
„То што нисмо служили воду у пластичним флашама утицало је на наш посао&qуот;, признаје Енди Кирк, власник Немобара - првог предузећа које се пријавило за пројекат.
„Чак и када објаснимо да имамо филтер за воду, многим муштеријама се то не свиђа. Али, држали смо се плана.&qуот;
Тим је морао да убеди пекаре и апотекаре да не користе пластичне кесе.
Скупили су хиљаде искоришћених хотелских постељина које обично заврше на депонији, и од њих направили цегере.
„Детаљном анализом смо утврдили да се на неким деловима острва 60 одсто отпада рециклира. Очигледно је потребно образовати људе&qуот;, каже Контаманоли.
Напоре су усмерили ка 2.500 школараца који живе на острву.
Већина деце дневно попије једну малу боцу воде. Ученици на Паросу пију из флаша које могу више пута да се користе, а у школама се инсталирају филтери за воду.
„Деца су снажни покретачи промена јер иду кући и разговарају са родитељима о томе&qуот;, каже Зана Контаманоли.
Иако на пројекту раде само шест месеци, припадници тима су оптимистични и мисли да се велике промене могу спровести чим се заврши туристичка сезона и становници буду имали више времена да реорганизују навике.
„Загађење пластиком је веома сложен проблем и не постоји универзално решење&qуот;, каже Џо Ројл.
„Али надамо се да ће ови системи функционисати и да ће бити примењени и у другим срединама.&qуот;
(ББЦ Невс, 08.19.2019)
