Земљотреси у Албанији и корупција: Зашто је све баш толико разрушено
Албанија се полако опоравља од смртоносних земљотреса, али и тражи узроке због чега је штета баш толика.
Артур Љаци има 45 година и живи у Драчу... Или је барем тамо живео до сада. Шта ће даље бити - нико не зна.
Готово све зграде и куће у његовој Улици Мује Улћинакуа данас су празне.
„У оној белој више не може да се живи, ни у оној поред ње... Нису безбедне. Она десно је потонула - има четири спрата, а не три као што делује&qуот;, објашњава Љаци.
„Кад је земљотрес ударио власник је спавао на другом спрату. Рекао ми је да се осетио као у лифту&qуот;, додаје.
У тишини идемо ка његовом улазу. Љаци на себи има кожну браон јакну, качкет и браду од неколико дана. Улица је потпуно празна, нема аутомобила, деце, комшија...
Ту су само шут, цигле и блокови, отпали након неког потреса.
Он верује да је штета могла бити мања да није било неконтролисане дивље градње. Власти у Албанији већ су најавиле истраге о непрописно сазиданим објектима, као и о злоупотреби службених овлашћења.
У појединим местима тужилаштво је од полиције тражило да срушене зграде означи као места злочина.
„У десет до три изјутра је био први земљотрес&qуот;, присећа се Љаци тог 26. новембра и ноћи када се први пут Албанија затресла.
„Био је веома јак, али није направио штету. Остали смо унутра. Други је био око пола четири - то је тај од 6,4 степена. Тад смо хтели да изађемо, али су се врата заглавила... Једва смо успели.
„Више се нисмо враћали унутра, остали смо на улици до јутра. Сви су били напољу&qуот;.
Стижемо до циља - велике беле зграде, пуне ожиљака од земљотреса.
„Није било размака између моје зграде и суседне, биле су наслоњене једна на другу. Сада је ту процеп од двадесетак центиметара&qуот;, показује Љаци док прилази улазу.
Горе, на тераси једног стана, поред саксија пуног зелениша, пише нешто на великом платну. Шта?
„'Продајем стан'... Окачили су то пре земљотреса. Ко ће сад то да купи?&qуот;
„Све се плаћа, увек се плаћа&qуот;
Најјачи земљотрес у последњих неколико деценија готово је потпуно разорио Драч и село Тумане, направивши велику штету у Тирани и бројним другим местима.
Живот је изгубила 51 особа, повређено је на стотине, а без домова је остало неколико хиљада људи - међу којима је и Љаци.
Потпуно је уништено 1.183 објеката, док је 558 станова и 5.494 кућа тешко оштећено, подаци су албанског Министарства унутрашњих послова. Евакуисано је 3.224 људи, додају.
Од земљотреса је прошло нешто више од седам дана и земља се полако оправља, али и тражи узроке, питајући се због чега је земљотрес изазвао баш толику штету.
Албански архитекта Арманд Вокши каже за ББЦ да је још рано за процене о узроцима штете, али да постоје ствари које су сигурне.
„Објекти који су 'неформално изграђени' или они на којима су људи вршили велике инфрастуктурне промене, показали су више слабости&qуот;, каже он.
„Такође, један од највећих проблема је и што нису ажурирани закони о безбедној изградњи&qуот;, додаје Вокши.
Реч је о еврокодовима - десет правила која прописују како безбедно подићи објекат од дрвета, метала или неког другог материјала, а који су урађени на захтев Европске комисије.
„Свака земља је морала да усклади прописе са европским, али ми и даље имамо стара, још из комунистичког периода&qуот;, каже Вокши.
Љаци, који годинама ради у грађевини, као један од узрока наводи рупе у закону и то што „људи зидају како год желе и где год желе&qуот;.
- Како због политике и новца санације земљотреса у Србији трају деценијама
- 'Мали Шенген' - ствара ли се нова Југославија и шта Србија има од тога
Међутим, последњих дана се у Албанији као узрок углавном помиње иста реч, корупција- која води до 'неформалне градње'.
„Овде постоји једно неписано правило - шта год градили, нешто морате да платите... Сви који су нешто градили су нешто и платили&qуот;, каже Љаци.
„Да бисте подигли зграду морате да испуните неколико критеријума и корака... Е, па, корупције има на сваком од тих корака. На крају, кад се све заврши, инспектор мора да дође и процени квалитет зграде... И ту има корупције, и ту се плаћа. Увек се плаћа&qуот;, додаје.
Миље
Љаци убацује кључ у врата стана број два. Тешко се отварају, као и тог 26. новембра.
Пажљиво улазимо. Прашњави намештај је нагуран уз зид, на једном стакленом сточићу су миље и дрвени бродић, а на другом слика дечака у црвеном раму. Мало даље, изнад кревета у спаваћој соби, виси фотографија Љација и његове супруге - она је у венчаници, а он у оделу.
Правим неколико фотографија и излазимо, нема потребе задржавати се.
„Погледај&qуот;, показује Љаци на рупу у зиду ходника зграде - види се соба суседног стана.
„Ту је живео старији човек са породицом. Болестан је и није хтео да напусти стан те ноћи. Полицајци су га ставили на ћебе и изнели напоље&qуот;, прича он о комшији.
Који трен касније већ смо били напољу. Љаци ми ту каже да се у суседној улици, одмах иза ћошка, потпуно срушио један објекат, па одлазимо тамо.
Рушевина је ограђена траком и није могуће прићи јој. Ту је било и мртвих. Зграда је у паду ољуштила зидове суседне зграде, па се кроз велику рупу види дечја соба и плишане играчке на столу.
„Зграде израђене током комунизма су многе су боље него нове&qуот;, прича Љаци, истичући да су нове зграде „много, много више оштећене&qуот;.
Међутим, како каже, било је проблема и са старим - али само због људског немара.
„Сами су реновирали и рушили зидове, нарочито у приземљу, где су од станова правили кафиће и продавнице&qуот;, објашњава.
„Чак су често, да би кафићи били пространи, рушили и неке унутрашње зидове. Зато су пале. То се десило недалеко одавде, човек је направио кафић у приземљу и две жене су тамо страдале...&qуот;
Шта каже власт?
Најављује истраге.
Албански премијер Еди Рама тражи финансијску помоћ и обећава да ће тужиоци привести правди све који су непрописно дизали објекте.
Од локалних власти у Драчу тражио је да направе списак оштећених објеката и фирми које су учествовале у изградњи. Како каже, све ће бити испитано.
Истакао је и да ће поправку - уз надзор владе - морати да плате извођачи радова, а не грађани који живе ту.
Истраге најављују и из тужилаштва Драча и Тиране. Како наводе, сумња се да су бројни објекти пали зато што нису изграђени како треба, а да је томе знатно допринела злоупотреба функција.
У појединим местима тужилаштво је од полиције тражило да срушене зграде означи као место злочина.
Иначе, градоначелница Драча Валбона Сако поднела је оставку након изјаве да је „задовољна што је само 50 људи погинуло у земљотресима&qуот;.
Званичници у међувремену предлажу даље мере. План албанског председника Иљира Мете има четири тачке:
- Ажурирање мапе ризика, како би биле пронађене области у којима постоји могућност земљотреса
- Примену правила Европске уније о начинима изградње објеката
- Измену закона о безбедној изградњи
- Финансијску подршку за институције које се баве истраживањима у тој области
План има и лидер опозиције Љуљзим Баша, али у три тачке:
- Ангажовање и организовање што више инжењера, како би се убрзао процес верификације сигурности зграда
- Коришћење само две категорије за прву верификацију - да ли је у зградама безбедно живети или не - како би људи што пре могли да се врате у домове
- Отказивање уговора о концесији са 10 компанија које Баша назива „олигарсима&qуот; и пребацивање тог новца у фонда за помоћ грађанима
Шта даље?
Обнова, нема друге. Само је питање на који начин.
Грађани су након земљотреса показали солидарност и за угрожене прикупљали храну и одећу. Земља се ујединила на тих неколико дана, али делује да то није довољно.
На пример, Рама је убрзо од грађана тражио да престану да донирају храну и одећу, већ да прикупљају новац за угрожене, а тражио је финансијску помоћ и од Запада.
Вокши ту позива на опрез.
&qуот;Сиурно је да ће убрзо бити доста инвестиција разних донатора или државе и један од проблема ће бити транспарентност путева тог новца&qуот;, истиче.
&qуот;Такође, потенцијални проблем је и начин на који ће бити руковођено инвестиционим фондовима за обнову после земљотреса&qуот;, додаје.
Ипак, он верује.
„Архитекта сам и позитивно гледам на ствари. Албанија је земља са ресурсима, земља великих могућности, али ми морамо да будемо судије у јавном домену&qуот;.
Зима долази
Враћамо се назад. На раскрсници са Љацијевом Улицом Мује Улћинакуа налази се велика умрлица - четири члана једне породице погинула су недалеко одатле.
Да ли ће неко бити проглашен одговорним?
„Не верујем&qуот;, кратко одговара Љаци.
„Сви ће рећи - био је земљотрес. Нема тог закона које каже да зграда мора да издржи 6,4 степена Рихтера&qуот;.
Ситуација се у међувремену стабилизовала - део грађана чији домови више нису безбедни смештен је у хотеле, а део у социјалне центре, наводе из власти.
Међутим, многи нису хтели да се врате кућама, иако су им рекли да је безбедно - плаше се и не верују никоме.
Љаци има где - код родитеља, чија кућа није толико оштећена, али то није дугорочно решење. Шта даље?
„Прво чекамо државне инжењере који треба да процене да ли зграда мора да буде потпуно уништена. Уколико не треба, онда морају да направе план обнове и оснаживања&qуот;, каже Љаци.
„Тада ће нам рећи колико ће шта коштати. Ако цена буде примерена, шта ћу, платићу је&qуот;.
Међутим, то може трајати месецима, а зима долази. Плаши ли се?
„Не, нисам уплашен, али не верујем никоме. Ни централној, ни локалној влади. А када изгубите поверење постанете песимистични&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.06.2019)
