Нема кукања, мора да се ради
Југмедиа 07.12.2019 | Д. Маринковић
Њен радни дан почиње у осам изјутра, често се завршава тек касно у ноћ.
На својим женским плећима носи терет целе једне локалне телевизије која се после дигитализације види у већем делу Србије, али је потекла у једном малом и сиромашном Бојнику, у којем се и данас труди да опстане. Весна Стојиљковић је желела да буде правник, али је након смрти оца одлучила да преузме посао који је он водио – целу једну телевизију, која је у то време 2008. године покривала сигналом подручје Бојника и Лесковца. А онда су уследили намети државе,
