Беким Фехмиу: Човек пева после рата

Ја сам газио у крви до колена, и немам више снова. Сестра ми се продала и мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала не тражим плена; ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена, и нисам питао: зашто? Брата сам звао душманом клетим. И кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда лети к врагу и Бог, и човек, и ров. А данас мирно гледам како ми жељну жену губави бакалин грли, и како ми с главе,