Bekim Fehmiu: Čovek peva posle rata

Ja sam gazio u krvi do kolena, i nemam više snova. Sestra mi se prodala i majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala ne tražim plena; oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena, i nisam pitao: zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim. I kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov. A danas mirno gledam kako mi željnu ženu gubavi bakalin grli, i kako mi s glave,