Ратко Божовић: Сингер је „кумовао“ да живимо у „азилу за лудаке“
Данас 02.05.2020 | Пише: Ратко Божовић
Писмо из карантина Мени је увек било недовољно времена да остварим своје замисли. То је раније било слободно изабрано време самоће. Ово сада је нешто друго јер „вуче“ на усамљеност која је наметнута, програмирана, неслободна. Нисам сигуран да у њој умем да исправно размишљам и расуђујем.
Сада сам као никад пред телевизиским екраном- све у очекивању добрих вести, а оне никако да стигну. А кад тога нема, враћам се читању и писању али ме и тада не напушта упитаност: да ли је читање и писање књига последња одбрана људске личности и човековог достојанства у ово доба цивилизацијског понижења? Можда би ваљало чинити много више и за себе и свет око себе кад се изађе из ове заграде.За ово шта се сада дешава, све више сам сигуран да се природа
