Ratko Božović: Singer je „kumovao“ da živimo u „azilu za ludake“
Danas 02.05.2020 | Piše: Ratko Božović
Pismo iz karantina Meni je uvek bilo nedovoljno vremena da ostvarim svoje zamisli. To je ranije bilo slobodno izabrano vreme samoće. Ovo sada je nešto drugo jer „vuče“ na usamljenost koja je nametnuta, programirana, neslobodna. Nisam siguran da u njoj umem da ispravno razmišljam i rasuđujem.
Sada sam kao nikad pred televiziskim ekranom- sve u očekivanju dobrih vesti, a one nikako da stignu. A kad toga nema, vraćam se čitanju i pisanju ali me i tada ne napušta upitanost: da li je čitanje i pisanje knjiga poslednja odbrana ljudske ličnosti i čovekovog dostojanstva u ovo doba civilizacijskog poniženja? Možda bi valjalo činiti mnogo više i za sebe i svet oko sebe kad se izađe iz ove zagrade.Za ovo šta se sada dešava, sve više sam siguran da se priroda
